Поларне области биле су топлије него данас, тако да су се шуме везане за умерену или топлу климу шириле до полова.
Планета се приближава пакленим температурама које се могу упоредити са изузетно топлим периодом, древним топлотним ударима који су погодили Земљу пре 50 милиона година, пише „Дејли мејл”. Научници кажу како би температуре у просеку могле бити за 14 степени Целзијусове скале више него сада и упозоравају како би се историја могла поновити.
Гомилање угљен-диоксида у атмосфери на вештачки начин понавља оно што се природно догодило током еоцена, што ће проузроковати велики раст температура до 2100. године, упозоравају експерти. До тог закључка дошли су научници са Универзитета Мичиген и Универзитета Аризона, који су направили модеран климатски модел који симулира раздобље раног еоцена, а своја запажања су објавили у часопису „Сајнес адвансис”. Истраживачи верују како је за ефект загрејавања најзаслужнија велика емисија издувних гасова и ефекат „стаклене баште”.
„Изненадило нас је колико се климатска осетљивост повећала сразмерно с повећаним нивоом угљен-диоксида. Ово сазнање је застрашујуће и води нас понављању еоцена”, рекао је вођа студије, др Ђанг Џу. На почетку еоцена планета се загрејала током једног од најбржих (у геолошком смислу) и најекстремнијих глобалних отопљења у геолошкој историји, званом Палеоценско-еоценски термални максимум или Иницијални еоценски термални максимум (ПЕТМ или ИЕТМ).
То је била епизода брзог и интензивног отопљавања (до 7° Целзијуса на високим географским ширинама) која је трајала мање од 100.000 година. Термални максимум је узроковао видљиво масовно изумирање које дели еоценску фауну од палеоценских екосистема, пренео је хрватски „Експрес”.
Еоценска глобална клима била је можда најхомогенија у кенозоику – температурни градијент од екватора до полова износио је само половину данашњег, а дубоке океанске струје биле су необично топле у поређењу с данашњим. Поларне области биле су топлије него данас, тако да су се шуме везане за умерену или топлу климу шириле до полова. Такође, биле су много влажније него данас. Поларна подручја су вероватно имала климу сличну пацифичком северозападу САД.
Тропска клима се на северу простирала све до 45 степени географске ширине од Екватора. Клима је остала топла кроз остатак еоцена, иако је споро глобално захлађење, које је коначно довело до плеистоцен глацијације, почело пред крај епохе када су океанске струје око Антарктика почеле да се хладе.
(Извор Спутњик)
