Научници кажу да су у лабораторији створили нешто што наликује на црвоточину – чести мотив филмова научне фантастике који још није забележен у стварности. Наиме, симулирали су две минијатурне црне рупе у квантном рачунару и пренели поруку из једне у другу или направили су својеврсни тунел у простор-времену.
На темељу телепортиране квантне информације чини се да се појавила црвоточина кроз коју се може проћи, а да притом није дошло до цепања простора и времена. Црвоточина је пукотина у простор-времену која би теоретски могла повезивати два удаљена подручја у свемиру. Научници их називају и Ајнштајн-Розеновим мостовима, по двојици физичара који су се њима бавили: Алберту Ајнштајну и Натану Розену.
Тридесетих година прошлог века Натан Росен показао је да се закривљени простор-време црне рупе може повезати с врховима беле рупе и формирати неку врсту моста или тунела. Под правим околностима материја би могла путовати кроз овакве тунеле без губитка информација, а то значи без оштећења. „Изгледа као патка, хода као патка, гласа се као патка. Дакле, створили смо нешто што по својствима наликује црвоточини”, рекао је физичар Џозеф Ликен из Фермилаба, америчке лабораторије за физику честица, а преноси The Guardian.
Физичарка из Калтека, Марија Спиропулу, изјавила је да овај минијатурни феномен има карактеристике „бебе црвоточине” и да се нада да ће ускоро моћи да направе „дете црвоточину”, а потом одрасле примерке. Поменути истраживачи су, иначе, посматрали динамику црвоточине на квантном рачунару Sycamore Quantum Processor. Научници који нису били укључени у експеримент упозоравају да се не ради о правој или физичкој црвоточини, али су навели да оваква истраживања ммого обећавају.
Данијел Харлоу, физичар из МИТ-ја, објаснио је за New York Times да се експеримент темељио на моделирању које је било толико једноставно да се исто тако могло проучавати помоћу оловке и папира. Но научници који су радили на истраживању јасно су истакли да су још далеко од слања људи или других живих бића кроз такав портал. „У експерименталном смислу, што се мене тиче, то је јако далеко. Људи ми долазе и питају: Можеш ли ставити свог пса у црвоточину? Одговор је – не”, нагласила је Спиропулу. С њом је сагласан Ликен, који подсећа да „постоји разлика између нечега што је могуће хипотетски и могуће у стварности”.
„Дакле, треба да прође много времена да пошаљемо пса кроз црвоточину. Али негде морате почети. И мислим да је узбудљиво што смо уопште нешто постигли. Идеја о црвоточини постоји дуго. Но ми смо експериментални научници и дуже време покушавамо истражити тај концепт у лабораторији”, закључио је Џозеф Ликен. Истраживање названо Traversable wormhole dynamics on a quantum processor објављено је у часопису Naturе.
(Индекс)
