Успех се приписује професору др Исаку Силвери и др Ранги Дијазу са Универзитета Харвард, који су недавно радозналцима показали малу количину најлакшег гаса у металном стању. Да ли се пред нашим очима обистио сан алхемичара?
Првоуписани у периодној таблици Дмитрија Ивановича Мендељејева претворен је у метал. Готово 80 година, извештава часопис „Сајенс” (Science), научници су се мучили да на свакојаке начине стврдну најлакши хемијски елемент. Успех се приписује професору др Исаку Силвери са Универзитета Харвард који је недавно радозналцима показао малу количину металног водоника.
Теоретски посматрано,
најлакши гас у чврстом
стању могао би покренути
велики технолошки преврат.
Најређег, а можда и најдрагоценијег на нашој планети, вероватно непостојећег у свеколиком космосу. Хоће ли сада лакше завирити у још непознате тајне природе материје? У свакодневном животу већ су му предодређене бројне употребе – од суперпроводника на собној температури до четири пута моћнијег ракетног горива од данашњих.
Теоретски посматрано, најлакши гас у чврстом стању могао би покренути нови велики технолошки преврат: израда супербрзих рачунара, лебдећих возова великих брзина и готово све што подразумева коришћење електричне струје. Али пре тога ваља установити да ли је нови метал постијан на уобичајеним притисцима и температурама.
Сабијајући водоник на
ултраниским температурама
истраживачи ће пронаћи,
можда, границу на којој
он постаје чврст метал.
„Ово је историјски узорак металног водониика на Земљи, када га гледате видите нешто што никада раније није постојало”, изјавио је професор Исак Силвера, коме је помагао др Ранга Дијаз на последокторским студијама. Малени комад чудесног метала може се видети само кроз два дијаманта који су коришћени као својеврсне менгеле у преобраћању текућњг водоника на температури далеко испод нуле. Притисак који при томе претрпео премашивао је онај у средишту Земље: око 400 гигапаскала, што је четири милиона пута више од атмосферског! Тада је, у ствари, поцрнео.
Сабијајући водоник на ултраниским температурама пронаћи ће, можда, границу на којој он постаје чврст метал. У природним условима то је гас на малим притисцима. Научници су већ вештачки направили течни метал водоник, за који се претпоставља да се налази у унутрашњости џиновских планета попут Јупитера.
На ниским температурама најлакши гас је течан; како притисак расте, течност брзо постаје неметално чврста, Још 1935. својица америчких истраживача са Универзитета Принстон предвидела су да се изнад 25 гигапаскала непроводљиви чврсти водоник постаје метал. Потоњи огледи у којима је прекорачен најављени праг то нису потврдили.
Зато су Исак Силвера и Ранга Дијаз одлучили да закораче у царство ниских температура и високих притисака. Када су се приближили вредности од 500 гигапаскала, црни узорак који су испитивали постао је сјајан и црвенкаст.
И раније су се појављивале
и нестајале вести да је
водоник преобраћен у чврст
метал, због тога су поједини
научници сумњичави.
Према једном тумачењу, очекује се да метални водоник остане стабилан на собној температури, што је – како предвиђа професор Исак Силвера – слично прављењу вештачких дијаманата од графита под високом температуром и снажним притиском. Кад се уклоне температура и притисак, они остају дијаманти. Уколико се то заиста догоди, драматично ће му се побољшати суперпроводничка својства.
Да бисте добили метални водоник, морате утрошити огромну количину енергије. Уколико га поново претворите у молекуларни гас, сва енергија ће се ослободити и имаћете на располагању најмоћније ракетно гориво познато човеку. И то би знатно олакшало путовање до спољашњих планета Сунчевог система.
И раније су се појављивале и нестајале вести да је водоник преобраћен у чврст метал, због тога су поједини научници сумњичави. „С наше тачке гледишта, то није уверљиво”, сматра Михаил Јеремец, који проучава чврсти метални водоник у Макс Планковом института за хемију у Мајнцу (Немачка).
