Živimo u eri algoritama. Ako bismo se vratili unazad samo generaciju ili dve, većina ljudi ne bi imala predstavu o čemu je reč. Međutim, algoritmi danas ispunjavaju svaki pedalj naše civilizacije.
Utkani su u svaki detalj svakodnevice. Ne samo što su u vašem mobilnom telefonu ili laptop računaru, već su i u vašem automobilu, kućnim aparatima i igračkama. Banka u kojoj imate otvoren račun je gigantski splet algoritama. Oni određuju i red letenja, a potom i upravljaju avionima. Algoritmi upravljaju i fabrikama, trgovinom i prometom dobara i gotovine, vodeći pritom evidenciju o svemu.
A u tom svetu, na njih polako počinjemo
da se oslanjamo čak i prilikom
donošenja presudnih odluka koje se tiču naših
života i naše slobode.
Ako bi iznenada prestali da funcionišu, to bi verovatno bio kraj sveta, barem onakvog kakvog ga u ovom trenutku poznajemo.
A u tom svetu, na njih polako počinjemo da se oslanjamo čak i prilikom donošenja presudnih odluka koje se tiču naših života i naše slobode. U medicini, mašinsko učenje pomaže dijagnostikovanju bolesti poput raka ili dijabetesne retinopatije; sudovi u nekim državama oslanjaju se na algoritme prilikom odlučivanja o visini kaucije, izricanju kazne ili puštanju na slobodu; društveni mediji i mreže koriste algoritme koji na osnovu naših ličnih podataka i istorije pretraživanja oblikuju vesti i oglase koje će nam predočiti.
Mnogi svakodnevni problemi mogu se bez mnogo razmišljanja rešiti i predvideti, ali ima i onih koji, ma koliko se mi trudili, uporno ostaju nepredvidljivi i nerešivi. Za sve ostalo, između ova dva ekstrema, na raspolaganju su nam algoritmi.
Centar za promociju nauke, u saradnji sa Matematičkim institutom SANU, po sedmi put zaredom organizuje najmasovniju nacionalnu naučnopopularnu manifestaciju Maj mesec matematike, ove godine posvećenu algoritmima. Tokom maja, širom Srbije, pod sloganom „Matematika, problem rešen”, kroz višenedeljnu izložbu u javnom prostoru „Algoritmi od kuhinje do berze”, ciklus predavanja o matematici i biologiji, brojne interaktivne radionice u Naučnom klubu, turnir u sklapanju Rubikove kocke, takmičenje u algoritmičkim društvenim igrama, okupljamo sve koji uživaju u matematici i njenoj lepoti i primeni.
(Izvor CPN)
Šta je algoritam.
Sam pojam kao pojam ima više značenja, zavisi od konteksta u kojem se koristi.
Koren reči algoritam dolazi iz Persije. To je najverovatnije bilo prezime jednog matematičara. Algoritam se kao matematičo-logički proces koristi još u drevnoj Indiji. Zvanično je uveden pri računanju decimalnih brojeva. Danas pojam algoritam se najčešće vezuje za informatiku.
Algoritam se može tumačiti kao – logička struktura podataka koja je konačno uređena kao niz precizno formulisanih pravila ili operacija kojima se rešava jedan matematički problem.
Za neki matematički proces se kaže da ima algoritam ako problem ima rešenje.
Danas u informacionim tehnologijama i programiranji kad programer nađe rašenje problema i proces se okonča rešenjem, kažemo da je rešenje algoritamski izračunljivo..
Genijalni Ojler je to lepo pokazao i dokazao sa pronalaženjem algoritma korena iz broja 2 ili činimi se Pi.
Još lakše je algoritam objasniti ako u program nekog račinara ubacimo neku iteracionu funkciju i kompjuter posle nekog vremena obrade finkcija označi na papiru ili ekranu tacku u koordinatnoj komlaksnoj ravnii u kojoj proces skončava, ako pak ne označi kraj, ostane belo polje,funkcija nema algoritam i ona je neizračunljiva.