Живимо у ери алгоритама. Ако бисмо се вратили уназад само генерацију или две, већина људи не би имала представу о чему је реч. Међутим, алгоритми данас испуњавају сваки педаљ наше цивилизације.
Уткани су у сваки детаљ свакодневице. Не само што су у вашем мобилном телефону или лаптоп рачунару, већ су и у вашем аутомобилу, кућним апаратима и играчкама. Банка у којој имате отворен рачун је гигантски сплет алгоритама. Они одређују и ред летења, а потом и управљају авионима. Алгоритми управљају и фабрикама, трговином и прометом добара и готовине, водећи притом евиденцију о свему.
А у том свету, на њих полако почињемо
да се ослањамо чак и приликом
доношења пресудних одлука које се тичу наших
живота и наше слободе.
Ако би изненада престали да фунционишу, то би вероватно био крај света, барем онаквог каквог га у овом тренутку познајемо.
А у том свету, на њих полако почињемо да се ослањамо чак и приликом доношења пресудних одлука које се тичу наших живота и наше слободе. У медицини, машинско учење помаже дијагностиковању болести попут рака или дијабетесне ретинопатије; судови у неким државама ослањају се на алгоритме приликом одлучивања о висини кауције, изрицању казне или пуштању на слободу; друштвени медији и мреже користе алгоритме који на основу наших личних података и историје претраживања обликују вести и огласе које ће нам предочити.
Многи свакодневни проблеми могу се без много размишљања решити и предвидети, али има и оних који, ма колико се ми трудили, упорно остају непредвидљиви и нерешиви. За све остало, између ова два екстрема, на располагању су нам алгоритми.
Центар за промоцију науке, у сарадњи са Математичким институтом САНУ, по седми пут заредом организује најмасовнију националну научнопопуларну манифестацију Мај месец математике, ове године посвећену алгоритмима. Током маја, широм Србије, под слоганом „Математика, проблем решен”, кроз вишенедељну изложбу у јавном простору „Алгоритми од кухиње до берзе”, циклус предавања о математици и биологији, бројне интерактивне радионице у Научном клубу, турнир у склапању Рубикове коцке, такмичење у алгоритмичким друштвеним играма, окупљамо све који уживају у математици и њеној лепоти и примени.
(Извор ЦПН)
Šta je algoritam.
Sam pojam kao pojam ima više značenja, zavisi od konteksta u kojem se koristi.
Koren reči algoritam dolazi iz Persije. To je najverovatnije bilo prezime jednog matematičara. Algoritam se kao matematičo-logički proces koristi još u drevnoj Indiji. Zvanično je uveden pri računanju decimalnih brojeva. Danas pojam algoritam se najčešće vezuje za informatiku.
Algoritam se može tumačiti kao – logička struktura podataka koja je konačno uređena kao niz precizno formulisanih pravila ili operacija kojima se rešava jedan matematički problem.
Za neki matematički proces se kaže da ima algoritam ako problem ima rešenje.
Danas u informacionim tehnologijama i programiranji kad programer nađe rašenje problema i proces se okonča rešenjem, kažemo da je rešenje algoritamski izračunljivo..
Genijalni Ojler je to lepo pokazao i dokazao sa pronalaženjem algoritma korena iz broja 2 ili činimi se Пi.
Još lakše je algoritam objasniti ako u program nekog račinara ubacimo neku iteracionu funkciju i kompjuter posle nekog vremena obrade finkcija označi na papiru ili ekranu tacku u koordinatnoj komlaksnoj ravnii u kojoj proces skončava, ako pak ne označi kraj, ostane belo polje,funkcija nema algoritam i ona je neizračunljiva.