Стари записи кажу да је крст Јована Крститеља, с којим је крстио покајнике у реци Јордан, био од свете тисе. Да ли је ово само легенда? Па, и Часни крст на коме је пре 2.000 година разапет Исус Христ био је делом направљен од овог дрвета. А у Америци од тисовине праве лек за леукемију.
Да ли тиса доноси срећу? Зашто је од давнина на цени? Стари пагани веровали су да је то митско дрво; да има исцелитељску моћ; да чува кућу од болести, демона и вештица; да вечно живи и стално се обнавља.
Комад тисе, ако га баците, издржаће све атмосферске (не)прилике: врелину сунца, ударе кише, тежину снега… И после 13 година, остаће – исто!
За научнике је било право чудо како
је тиса од 70 година могла да опстане
у једном старом руднику и да само
неколико милиметара потамни.
Природни свет је свет бескрајних разноликости и сложености, вишедимензионални свет. Људи који су се „стапали” с природом, одгонетали су велике тајне. Исак Њутн је у тренуцима опуштања, лежећи испод јабуке у свом воћњаку, дошао да разумевања закона гравитације, а Никола Тесла је у будимпештанском парку, у тренуцима чаробног заласка сунца и рецитовања Гетеовог „Фауста”, открио обртно магнетно поље (индукациони мотор).
Постоји у Енглеској дрво тисе за које кажу да има више од 4.000 година. Под њом се парови венчавају да би им брак био дуг и здрав.
Тиса је чудесна. Необична. Дуговечна као маслина. Тек после сто година почиње да плени лепотом.
Дрво је чврсто, еластично, жилаво, постојано на влагу и готово никако не бубри. Густа крошња је, најчешће, неправилног облика, али има и стаболиких одлика. Иглице су јој с горње стране тамнозелене, а са доње имају две светле пруге. Најчешће расте поред борова и букви. Постоји женска и мушка тиса. Женска има црвене бобице и треба да прође сто година да се оне појаве.
Кора јој је црвенкастожута, расте до 25 метара и све је на њој, осим бобица, отровно. И дрво, и иглице. Зато тису ништа не једе. Ни гусенице, ни црви, ни биљне ваши. Бубице је, једноставо, не грицкају. Испод ње, чак, и трава не расте.
С бобицама, које су јестиве, треба бити обазрив. Сме да се једе само меснати део плода, кошпица је отровна! Домаћице од бобица праве џем. „Срећно дрво” не изискује стално неговање, ђубрење, окопавање, чак ни сађење. У земљу семење посаде птице.
За научнике је било право чудо како је тиса од 70 година могла да опстане у једном старом руднику и да само неколико милиметара потамни. Такав механизан одбране нема ниједно дрво.
Стари записи кажу да је крст Јована Крститеља, сакојим је крстио покајнике у реци Јордан, био од свете тисе. Да ли је ово само легенда? Па, и Часни крст на коме је пре 2.000 година разапет Исус Христ, био је делом направљен од тисовине.
Јово Петијевић- плес у води (политика)
Последњих година испитују се лековита својства тисе, најдаље су у томе отишли Американци. У једном институту од стабла покушавају да направе лек против леукемије. Постоји веровање да је он већ направљен и да ће спасити многе људе…
Љиљана Петровић
Удахњује душу
Вајара Јова Петијевића запало је да буде продужена рука природе. Уместо да се бави педагошким радом за који се школовао, бацио се на служене духовне активности: као вајар обликује дрво, камен и сродне материјале. Удахњује им душу. Даје им – други живот.
Има богату колекцију од 2.000 скулптура. Извајао је дела од тисиног дрвета и дао им имена: „Плес у води”, „Вежбачица”, „Мој свет”, „Ударац”, „Моћ”, „Краљ” и „Скок у воду”.
Радио је са свакојаким дрветом, са орахом, маслином, јавором, багремом, храстом, крушком, брестом… али ниједно, каже, нема чврстину тисе.
Јово Петијевић: Плес у води (Политика)
„То је чудесно дрво”, вели Јово Петијевић. „Доживљавам га као живо биће. Има неке изузетно еластичне нити, и само добром посматрачу дозволи да их види. Гране су јој велике и обећавају много, па не можете да урадите лошу скулптуру. Већ при првом додиру, осетите како се опире, брани, испушта отрове… С тисом мора брзо да се ради.”
Док је правио комад са седам пливачица, које показују умеће ритмичког пливања, извео је мали оглед: „Имао сам сиров комад тисе”, прича узбуђено. „Узео сам бургију да је с доње стране избушим и испустим воду да не би пуцала. Чудо једно! Пробао сам све могуће, па и оне које буше метал, али нисам могао да је пробушим. Али то није све. Донели су ми комад тисе са закуцаним ексером. Знате ли шта му је урадила? Појела га је! За годину-две ексер се истопио, претворио у лила боју.”
Тиса је благотворно дрво, човека опушта, смирује…
„Као да вам даје део своје енергије”, објашњава кршни Херцеговац из Требиња. „Осећате се лепо, испуњено. Просто те одмара. Као да зна да је волиш. За њу ваља имати и времена и стрпљења. Мора да одлежи годину дана да би добила финоћу. И када откријете сву лепоту безвремена, све тонове и боје којима зрачи, она се и даље штити.”
Он сматра да би свака школа требало да има комад овог дрвета, нарочито у учионицама и фискултурним салама. И да се прати како утиче на здравље деца.
