Pojavio se samo jednom, a fizičari kažu da je lupao kao srce – bum, bum, bum. Za sada se jedino zna da nije iz naše galaksije.
NEDAVNO otkriveni radiosignal iz svemira ponovno je doveo u pitanje naše razumijevanje tajanstvenog fenomena brze provale radio-talasa (FRB). To jedna od najfascinantnijih misterija u kozmosu. Radi se o izuzetno snažnim signalima, neki oslobađaju više energije od 500 miliona Sunca, a traju manje od treptaja oka. Jedna od najvažnijih karakteristika brzih provala radio-talasa jeste to da su kratkotrajni i nepredvidivi. Obično se pojave iznenada na nekom delu neba i traju tek nekoliko milisekundi. Većina dolazi iz drugih galaksija, samo je jedan izvor opažen u Mlečnom putu.
Ponavljajući FRB-ovi, dakle kada se ne radi samo o jednom intervalu već o više njih uzastopce, vrlo su retki i posebno privlače pažnju naučnika. Neki od ponavljajućih se javljaju periodično, u pravilnim razmacima, svakih nekoliko dana ili meseci. Do sada ih je uočeno tek nekoliko.Novootkriveni FRB 20191221A ima dve zanimljive karakteristike: moglo bi se reći da istovremeno spada u kategoriju ponavljajućeg i jednokratnog signala i da, zapravo, nije uopšte bio brz. Njegov signal trajao je čak tri sekunde, što je oko 1.000 puta duže od proseka. Međutim, unutar tog perioda bilo je provala zračenja jačeg intenziteta koje su se pojavljivale svake 0,2 sekunde; fenomen koji nikada do sada nije zabeležen.
Danijele Mikili i saradnici iz Instituta MIT Kavli analizirali su emisije iz FRB 20191221A i pronašli zajedničke odlike sa emisijom iz magnetara i pulsara. Magnetar na steroidima?
Prvi put ga je detektovao radio–teleskop CHIME (Canadian Hydrogen Intensity Mapping Experiment) u decembruu 2019, a naučnici su odmah znali da su na tragu nečem vrlo neobičnom, piše Science Alert. „Bilo je čudno. Ne samo da je trajao jako dugo, oko tri sekunde, nego su postojali periodični vrhunci koji su bili neverovatno precizni, emitujući svaki delić sekunde – bum, bum, bum – poput otkucaja srca. Ovo je prvi put da je sam signal bio periodičan”, rekao je astrofizičar Danijele Mikili iz Instituta za astrofiziku i istraživanje svemira MIT Kavli.
Što se tiče FRB-ova, još nije poznato da li dolaze od istih izvora, odnosno skriva li se iza njihovog nastanka identičan mehanizam. Naime, onivariraju u intenzitetu, talasnoj dužini, polarizaciji i disperziji.Za jedan od njih, detektovan 2020. godine, koji je stigao iz naše galaksije, utvrđeno je da stiže sa određene vrste neutronske zvezde – magnetara, što ukazuje na to da bi neka jako magnetizovana tela mogla uzrokovati barem neke od brzih provala radio-talasa.
Magnetar je neutronska zvezda sa izuzetno jakim magnetskim poljem, čiji raspad napaja emisiju ogromne količine visokoenergetskog elektromagnetnog zračenja, naročito iks i gama zraka. Neutronske zvezde su kolabirana jezgra masivnih zvezda koje su završile svoj vek trajanja i izbacile većinu vlastitog materijala u svemir. Preostala jezgra su još masivnija od Sunca (najčešće između 1,38 i 2,1 Sunčeve mase), ali su izuzetno mala, prečnika samo oko 20 kilometara.
„CHIME je otkrio mnogo FRB-ova sa različitim svojstvima. Videli smo da neki dolaze iz vrlo turbulentnih oblaka, dok drugi stižu iz čistog okruženja. Prema svojstvima ovog novog signala možemo zaključiti da oko njegovog izvora postoji oblak plazme koji mora biti izuzetno turbulentan”, izjavio je Mikili i dodao da FRB 20191221A, verovatno, stiže sa neutronske zvezde.
Pulsari su neutronske zvezde koje se okreću jako brzo oko svoje ose i sa svojih polova izbacuju radioemisije, tako da se čini da njihov signal pulsira (način na koji dopire signal do nas se može uporediti sa svetlom svetionika). Danijele Mikili i saradnici analizirali su emisije iz FRB 20191221A i pronašli zajedničke odlike sa emisijom iz magnetara i pulsara.Magnetar na steroidima?
Postoji samo jedan problem. Mada još nije poznato koliko je dugo FRB 20191221A putovao, verovatno je došao iz druge galaksije, a čini se da je njegov signal više od milion puta svetliji od magnetara i pulsara u našoj galaksiji, navodi CNN. „U svemiru nema mnogo stvari koje emituju ovakve periodične signale. Primeri iz naše galaksije su radio-pulsari i magnetari, koji se okreću i proizvode emisiju sličnu svetioniku. Stoga bismo mogli reći da ovaj signal dolazi sa magnetara ili pulsara na steroidima”, našalio se dotični astrofizičar.
Za sada se FRB 20191221A nije ponovio, dakle ne radi se o pravoj ponavljajućoj brzoj provali radio-talasa. Naučnici se nadaju da će možda uhvatiti još neke signale iz ovog misterioznog izvora da bi bolje shvatili od čega je nastao. Nameravaju da pomoću teleskopa CHIME prate nebo u potrazi za dodatnim signalima FRB 20191221A ili drugih sličnih, pomalo misterioznih, periodičnih emisija.Istraživanje pod nazivom Sub-second periodicity in a fast radio burst objavljeno je u časopisu Nature.
(Indeks)
