Помислили бисте најпре да је то нека нова медуза. Недавно су у Масачусетском институту за технологију (МИТ) склопили провидног течног робота од хидрогела, који се покреће када му се вода упумпа и испумпа. Осмишљен је по угледу на равне и прозирне морске јегуље.
У стању је да обави бројне брзе задатке који изискују извесну снагу, укључујући шутирање лопте под водом или хватање живе рибе. Састоји се од чврсте и шупље материје налик гуми, искључиво сачињене од воде, која се рашири (или скупи) захваљујући повезаним цевчицама.
Управо због таквог састава одликују га исте особине прозирности и звучности какве, иначе, красе воду као течност. Када га њоме напуне, он се врло брзо надује у смеровима који му омогућују да се увија нагоре или да се растеже.
Зато што су веома мекани,
влажни и биокомпатибилни,
подесни да буду пожељан међуспој
(интерфејс) са живим људским
органима и ткивима.
Истраживачи су обликовали неколико различитих робота, укључујући примерке с перајима која се померају напред и назад, с додацима којима започињу кретање и мекане, ручно уобличене,
који се стискају и опуштају.
Зато што су веома мекани, влажни и биокомпатибилни, подесни да буду пожељан међуспој (интерфејс) са живим људским органима и ткивима. Већ су их, у сарадљи с медицинарима, преобратили у својеврсне „хидрогелне руке” које се у хируршким захватима користе за нежно баратање ткивима и органима.
У протеклих пет година истраживачи су смислили свакојаке рецепте за прављење хидрогела, мешајући растворе полимера и воду. Тако су стигли до врло чврстих, а веома растегљивих материјала. И не само то: осмислили су поступке његовог наношења на разноврсне површине, као што су стакло, метал, керамина и гума, успостављајући изузетно јаке везе између премаза и подлоге које одолевају уклањању.
У бројним проверама показало
се да је такво устројство течних
робота у стању да издржи, чак,
хиљаду коришћења, а да не
напукне или се поцепа.
Напокон су схватили да су тако трајни, савитљиви и снажно везујући хидрогели савршени за израду течних робота. И други су покушали да остваре нешто сличне, правећи меке роботе од гуме или силикона, али нико није постигао да буду у толиком сагласју с биолошким материјама, као што су то у Масачусетском институту за технологију.
А то је превасходно због тога што су углавном сачињени од воде која је природно најподеснија и најбезбеднија за коришћење у медицини.
У бројним проверама показало се да је такво устројство течних робота у стању да издржи, чак, хиљаду коришћења, а да не напукне или се поцепа. Када се убаце у воду постану малтене неприметни, захваљујући бојама које нимало не одударају од позадине. Након мерења оптичких и звучних одлика установљено је да нису разликовале од водене околине.
И напослетку, толико су прозирни да их је тешко уочити, чак ни рибице које су унаоколо задовољно пливале.
