ARGUSOV POGLED

TRGOVINSKO-VOJNI RAT

Čip (Vikipedija)

Ono što je u osnovi tekućeg konflikta između SAD i Kine su ambicije Pekinga da postane lider u tehnologijama sledeće generacije.

Alister Kruk

„Pravi razlog za američko-kineski ,trgovinski rat’ ima sasvim malo veze sa trgovinom… Ono što je zaista u osnovi tekućeg civilizacijskog konflikta između SAD i Kine (…) su ambicije Kine  da postane lider u tehnologijama sledeće generacije – kao što je veštačka inteligencija (AI) – što zavisi od toga da li će Peking biti u stanju da proizvodi najsavremenije čipove. Zato je Si najavio ulaganje najmanje 150 milijardi dolara u izgradnju ovog sektora”, piše Zerohedge.

Poluprovodnici zaista jesu oblast u kojoj je
Kina ranjiva jer se čitava svetska industrija
poluprovodnika nalazi na plećima samo šest
kompanija koje prave opremu za njihovu
proizvodnju, od čega su tri iz SAD.

Ovo nije ništa novo. Međutim, iza te ambicije nalazi se druga, dublja ambicija i retko spominjani „slon u staklarskoj radnji: „trgovinski rat”je samo prvi stadijum nove trke u naoružanju između SAD i Kine, doduše drugačijeg tipa. Suština ove trke u naoružanju „nove generacije”je u postizanju dugoročne nacionalne superiornosti kroz tehnologije kao što su kvantni kompjuteri, veliki podaci (big data), veštačka inteligencija, hipersonični ratni avioni, elektronska vozila, robotika i sajber bezbednost.

Podaci koji život znače

U Kini je nacrt za sve to javno dostupan. Zove se „Made in China 2025”(sada je umanjen, ali daleko od zaboravljenog). Kineski finansijski poduhvat od 150 milijardi dolara za preuzimanje tehnološkog vođstva će biti suočen sa (kako Zerohedgenavodi) „kontrastrategijom ,Amerika na prvom mestu’ – pa je otuda i trka u izdacima za tehnologiju (…) usko povezana sa izdacima za odbranu. Valja istaći da MMF predviđa da će vojni izdaci SAD i Kine postojano rasti u narednim decenijama, ali šokantno je što će do 2050. Kina prevazići SAD, i to trošeći 4 biliona dolara na svoju vojsku, dok će SAD trošiti bilion manje, odnosno tri biliona dolara… To znači da će negde oko 2038. – otprilike za dve decenije – Kina premašiti SAD u vojnim izdacima”.

Ova tesna povezanost tehnologije i odbrane u budućem američkom vojnom razmišljanju je prosta: sve se vrti oko velikih podataka i veštačke inteligencije (AI). Članak portala  Defense One to veoma dobro razjašnjava:

„Borbeni domeni kosmosa i sajber prostora su u najvećoj meri odvojeni od grube fizičke realnosti rata”. Za Hajtena [general Džon I. Hajten koji rukovodi američkom Kosmičkom komandom Ratnog vazduhoplovstva, prim. aut], ova dva nenastanjena prostora se podudaraju na još jedan način: oni su polja podataka i informacija, a to je ono što predstavlja pogon savremenih ratova. Kakve misije obavljamo u svemiru danas? Pružamo informacije, obezbeđujemo koridore za informacije i protivnicima u sukobu uskraćujemo pristup tim informacijama”, rekao je on publici u sredu na godišnjoj konferenciji Asocijacije ratnog vazduhoplovstva u Vašingtonu.Isto važi i za sajber prostor.

 

Vizuelna analiza velikih podataka (Big Data)

SAD vode rat alatima kojima je potrebno mnogo informacija… Neizbežno je da će vremenom sve više protivnika uvesti u upotrebu sopstvene umrežene dronove i topovnjače. Izražena informaciona komponenta savremenog naoružanja, naročito kod ratnih vazduhoplovstava, takođe stvara i ranjivosti. Čelni ljudi avijacije su zato ove nedelje diskutovali o tome kako nameravaju da smanje ovu ranjivost Sjedinjenih Država dok pokušavaju da uvećaju ranjivost svojih protivnika.”

Linija fronta

Tako se „linija fronta”ovog trgovinsko-tehnološko-vojnog rata u praksi svela na to ko je u stanju da projektuje i proizvede najnaprednije moguće poluprovodnike (jer Kina već ima vođstvo u velikim podacima, kvantnim kompjuterima i AI). Upravo u tom kontekstu komentar generala Hajtena o smanjivanju ranjivosti SAD i uvećavanju ranjivosti njihovih protivnika dobija veliki značaj: plan Vašingtona je da pojača izvoznu kontrolu, tj. da zabrani izvoz takozvanih „fundamentalnih tehnologija”– koje mogu da omoguće razvoj velikog broja sektora. Nimalo ne čudi što je oprema za proizvodnju čipova, odnosno poluprovodnika, jedna od ključnih „ciljanih oblasti”u okvirima ove inicijative.

Izvozna ograničenja su, međutim, samo jedan deo ove „ratne strategije”da se protivnicima „uskrati pristup podacima”. Poluprovodnici zaista jesu oblast u kojoj je Kina ranjiva jer se čitava svetska industrija poluprovodnika nalazi na plećima samo šest kompanija koje prave opremu za njihovu proizvodnju, od čega su tri iz SAD. Zajedno, ovih šest kompanija prave gotovo kompletan krucijalni hardver i softver potreban za proizvodnju čipova. To implicira da bi američka izvozna zabrana lišila Kinu pristupa ovim osnovnim alatima potrebnim za proizvodnju najnovijih modela čipova (mada Kina može da uzvrati presecanjem pristupa retkim mineralima od kojih takođe zavisi napredna tehnologija).

„Ne možete napraviti postrojenje za poluprovodnike bez usluga neke od velikih kompanija koje proizvode neophodnu opremu, a nijedna od tih kompanija nije kineska”, rekao je Bret Simpson, osnivač istraživačke grupeArete Researchkoja se bavi korporativnim finansijama. A kako primećuje „Fajnenšel tajms”, nije toliko teško praviti čipove, ali jeste praviti najsavremenije čipove”. Prema tome, evo poente: SAD pokušavaju da vežu za sebe kako teorijsko tehnološko znanje, tako i praktično iskustvo tehnološkog lanca snabdevanja, a sve kako bi oterale Kinu iz zapadne tehnološke sfere.

Druga grana

Istovremeno, druga grana američke strategije – kako smo mogli da vidimo na primeru „Huaveja”koji je globalni lider u tehnologiji 5G infrastrukture u kojoj SAD zaostaju – jestezastrašivanje celog sveta kako bi se sprečila inkorporacija kineskog 5G u nacionalne infrastrukture drugih zemalja, i to metodama kao što je hapšenje Meng Vanžou (ćerka osnivača „Huaveja”i druga u lancu komande u kompaniji; prim. NS) zbog kršenja američkih sankcija.

Kako je general Hajten razjasnio,ovde se
neradi samo o ograničavanjudostupnosti
tehnologijama ili produbljivanju ranjivosti
protivnika u kontekstu čipova –
nego SAD
takođe planiraju i da prošire
tehnološko-informativna ograničenja
i na oblasti 
kosmosa, sajber prostora,|
aeronautike i vojne opreme.

Još i pre njenog hapšenja, Amerika je sistematski odsecala „Huavej”od globalnog uvođenja 5G, i to kroz mantranje čarobnih reči: „bezbednosni razlozi”. Isto tako se pokušava i odsecanje Rusije od tržišta naoružanja na Bliskom istoku, iz sličnih razloga tehnološkog protekcionizma, tj. pod mantrom da „države ne bi trebalo da kupuju ruske sisteme PVO jer bi to dalo Rusiji ,prozor’ u tehnološke sposobnosti NATO-a”.

A kako je general Hajten razjasnio, ovde se ne radi samo o ograničavanju dostupnosti tehnologijama ili produbljivanju ranjivosti protivnika u kontekstu čipova – nego SAD takođe planiraju i da prošire tehnološko-informativna ograničenja i na oblasti kosmosa, sajber prostora, aeronautike i vojne opreme. To je novi Hladni rat – ali ovog puta se vodi za tehnologiju i uskraćivanje podataka. Kina će se, sa svojom centralizovanom ekonomijom, razmahati novcem i pameću kako bi stvorila sopstvenu „nedolarsku sferu”linija snabdevanja poluprovodnicima i komponentama dvostruke namene. To će potrajati, ali rešenje će se pojaviti.

Očigledno je da će posledica ove nove trke u naoružanju između SAD, Kine i Rusije biti to da će specijalizovane, tanke linije snabdevanja morati da budu raspetljane i ponovo formirane, ovaj put svaka u sopstvenoj sferi, odnosno s jedne strane unutar NATO-dolarske sfere, a sa druge strane u nedolarskoj sferi koju će predvoditi Kina i Rusija.

Reklama ispred sedišta Epla”u Šangaju

A ne samo da će doći do fizičkog raspetljavanja i razdvajanja linija snabdevanja, nego će, ukoliko SAD nastave sa svojom Huavej taktikom ucenjivanja rendicijama po uzoru na „rat protiv terorizma”(rendicija je praksa tajnog slanja stranaca osumnjičenih za kriminal ili terorizam na ispitivanje u države sa manje rigoroznim regulacijama iz oblasti humanog tretmana zatvorenika, prim. prev.) prema inostranim biznismenima osumnjičenim za kršenje širokog spektra američkih tehnoloških sankcija, morati da dođe i do raspetljavanja pomešanih bordova direktora kako bi se izbegla hapšenja i progon zvaničnika kompanija. Ograničenja putovanja za korporativne predstavnike kojima se biznis prostire u tuđoj sferi su već na snazi (kao rezultat pokušaja rendicije Meng Vanžou i izbegavanja kineske osvete).

Ciljana dedolarizacija?

Bifurkacija globalne ekonomije je već bila u toku. Ovo je najpre poteklo iz američkog režima geopolitičkih finansijskih sankcija (poznatih kao „ratovi trezora”) i posledičnih pokušaja ciljanih zemalja da se otkače od dolarske sfere. Ratni jastrebovi oko predsednika Trampa sada izmišljaju čitav niz novih „tehnoloških zločina”za sankcionisanje – prividno kako bi Trampu dali još više njegove toliko željene pregovaračke težine.

Očigledno da jastrebovi koriste argument „težine”kako bi zaoštrili situaciju protiv Kine, Rusije i njihovih saveznika, i to zbog mnogo većih ambicija nego što je to stavljanje predsedniku još par karata u ruke. Pre će biti da je cilj resetovanje čitavog balansa moći u držanju Amerike protiv Kine i Rusije. Očigledna i neizbežna posledica je ubrzavanje finansijskog odvajanja od dolarske sfere, odnosno razvoj nedolarske arhitekture. To je dedolarizacija sveta.

Deluje da su SAD spremne da spale svoj status vlasnika svetske rezervne valute kako bi se „spasile”, tj. kako bi „učinile Ameriku ponovo bogatom“ (Make America Rich Again – MARA) i sputale uspon Kine. Spaljujući dolarsku hegemoniju, ova administracija spaljuje i svoj „svetski poredak”, spuštajući ga sa „svetskog”na redukovanu sferu američkih tehnoloških i bezbednosnih saveznika suprotstavljenih Kini i drugim nezapadnim zemljama. Domaće posledice za Ameriku će se osetiti kroz frustraciju izazvanu otkrićem da je sve teže finansirati sebe na način na koji je to postalo uobičajeno u proteklih sedamdesetak godina.

Ovaj novi Hladni rat koji se vodi oko
tehnologije i podataka će polarizovati
svetsku ekonomiju na sfere, a već je
polarizuje politički, po novoj američkoj paradigmi
„sa nama ili protiv nas”.

Piter Šif, direktor i glavni strateg brokersko-dilerske korporacije Euro Pacific Capital,izjavio je sledeće:„Dolar, odnosno Amerika, imajući status vlasnika rezervne valute, stavlja taj status u opasnost. Ne mislim da se svetu dopada da prepušta Americi tu vrstu moći da može da nameće sopstvena pravila i zahteva da ceo svet živi po njima. Tako da smatram da ovo ima mnogo veće i šire posledice od onih koje se danas događaju na berzi. Mislim da će ovo dugoročno podriti dolar, kao i njegovu ulogu rezervne valute. A kada se to dogodi, isto će biti i sa američkim životnim standardom – kolabiraće.”

Ljudi misle da smo u prednosti (misli se na bolju poziciju u ,trgovinskom ratu᾽ sa Pekingom; prim. NS) jer imamo taj ogromni trgovinski deficit sa Kinom. Ali ja mislim da je obrnuto. Mislim da činjenica da nas snabdevaju svom tom robom koja je potrebna našoj ekonomiji, kao i čnjenica da drže tako mnogo naših obveznica, tj. našeg duga, i nastavljaju da nam pozajmljuju mnogo novca kako bismo nastavili da živimo iznad naših realnih mogućnosti, znači da su oni ti koji će moći da traže da igramo kako oni budu svirali.”

Podeljena Evropa

Ovaj novi Hladni rat koji se vodi oko tehnologije i podataka će polarizovati svetsku ekonomiju na sfere, a već je polarizuje politički, po novoj američkoj paradigmi „sa nama ili protiv nas”. „Politiko”ističe:

„Globalna kampanja Trampove administracije protiv telekomunikacionog giganta ,Huavej᾽ okreće Evropu protiv nje same – a sve zbog Kine. Tokom rastućeg američko-kineskog trgovinskog konflikta Vašington je potrošio proteklih par meseci na pritiskanje svojih saveznika iz EU (putem svojih ambasadora) da zauzmu tvrđi stav prema kineskim telekomunikacionim firmama kao što su ,Huavej᾽ i ZTE.

Američko forsiranje… otkriva tačke neslaganja između, sa jedne strane, američkih saveznika u Evropi, kao i unutar obaveštajne zajednice ,Pet očiju’ (misli se na tradicionalno i formalno obaveštajno savezništvo pet anglofonih zemalja: Australije, Kanade, Novog Zelanda, Ujedinjenog Kraljevstva i Sjedinjenih Američkih Država – prim. prev.) koja je do sada uglavnom sledila američko vođstvo, i sa druge strane onih koji se opiru američkom pritisku time što odbijaju da kritikuju kineski tehnološki sektor. Na drugoj strani sada su Nemačka, koja od Sjedinjenih Država želi dokaz da ,Huavej᾽ predstavlja bezbednosni rizik, kao i Francuska, Portugal i mnoštvo centralnih i istočnih zemalja EU.

Sve divergentniji stavovi pokazuju kako Donald Tramp primorava saveznike da zauzmu strane u svetskom sporu i vagaju svoje ekonomske interese – često duboko isprepletane sa kineskim biznisom – sa vrednošću bezbednosnog savezništva sa Vašingtonom.”

 

Štand ZTE u Barseloni 2018.

Potencijal za ubrzanu dedolarizaciju je jedan aspekt, ali postoji još jedna strukturna mana u čitavom planu repatrijacije linija snabdevanja. Američki korporativni prihodi su eksplodirali tokom prethodne dve decenije. Deo ove plime prihoda proističe iz „lake”likvidnosti i „lakih”kredita, ali glavni razlog je vezan za smanjivanje troškova, odnosno za prenos skupe američke proizvodnje (koja je skupa usled nivoa plata, poreskih troškova i povlastica i prava radnika) u zemlje sa nižim primanjima i slabijom regulativom. Zato dolazeća bifurkacija svetske ekonomije kao neizbežnu posledicu ima repatrijaciju jeftine proizvodnje (iz Kine i drugde) ka skupljim i regulisanijim poslovnim sredinama SAD i Evrope.

Možda je ovo i dobra stvar, ali to sasvim sigurno znači da će u SAD i na celom američkom kontinentu skočiti troškovi i cene, što takođe znači i da će se tokom procesa deofšorizacije poremetiti korporativni poslovni modeli. Američki životni standard će – kako Piter Šif predviđa – potonuti još više.

Otuđenje i nezadovoljstvo američkih „jadnika”(u originaludeplorables, što je termin kojim je Hilari Klinton pežorativno nazvala Trampove birače, prim. prev.) i evropskih „žutih prsluka”je evidentno dubok problem – i on neće biti rešen novim Hladnim ratom. Koreni našeg trenutnog nezadovoljstva leže upravo u paradigmi „lake”likvidnosti i „lakih”kredita, koja je poput centrifuge preuredila naše društvo na deset odsto kapitalista i 90 odsto onih koji nemaju kapital, što je degradiralo osećaj društvenog blagostanja i bezbednosti.

Naravno, ovo nezadovoljstvo se istinski može rešiti jedino razmatranjem pitanja naše hiperfinansijalizovane ekonomske paradigme, a to nije nešto u šta će elite želeti da diraju.

(Izvor Novi Standard)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar