Оно што је у основи текућег конфликта између САД и Kине су амбиције Пекинга да постане лидер у технологијама следеће генерације.
Алистер Крук
„Прави разлог за америчко-кинески ,трговински рат’ има сасвим мало везе са трговином… Оно што је заиста у основи текућег цивилизацијског конфликта између САД и Kине (…) су амбиције Kине да постане лидер у технологијама следеће генерације – као што је вештачка интелигенција (AI) – што зависи од тога да ли ће Пекинг бити у стању да производи најсавременије чипове. Зато је Си најавио улагање најмање 150 милијарди долара у изградњу овог сектора”, пише Zerohedge.
Полупроводници заиста јесу област у којој је
Kина рањива јер се читава светска индустрија
полупроводника налази на плећима само шест
компанија које праве опрему за њихову
производњу, од чега су три из САД.
Ово није ништа ново. Међутим, иза те амбиције налази се друга, дубља амбиција и ретко спомињани „слон у стакларској радњи: „трговински рат”је само први стадијум нове трке у наоружању између САД и Kине, додуше другачијег типа. Суштина ове трке у наоружању „нове генерације”је у постизању дугорочне националне супериорности кроз технологије као што су квантни компјутери, велики подаци (биг дата), вештачка интелигенција, хиперсонични ратни авиони, електронска возила, роботика и сајбер безбедност.
Подаци који живот значе
У Kини је нацрт за све то јавно доступан. Зове се „Made in China 2025”(сада је умањен, али далеко од заборављеног). Kинески финансијски подухват од 150 милијарди долара за преузимање технолошког вођства ће бити суочен са (како Zerohedgeнаводи) „контрастратегијом ,Америка на првом месту’ – па је отуда и трка у издацима за технологију (…) уско повезана са издацима за одбрану. Ваља истаћи да ММФ предвиђа да ће војни издаци САД и Kине постојано расти у наредним деценијама, али шокантно је што ће до 2050. Kина превазићи САД, и то трошећи 4 билиона долара на своју војску, док ће САД трошити билион мање, односно три билиона долара… То значи да ће негде око 2038. – отприлике за две деценије – Kина премашити САД у војним издацима”.
Ова тесна повезаност технологије и одбране у будућем америчком војном размишљању је проста: све се врти око великих података и вештачке интелигенције (AI). Чланак портала Defense One то веома добро разјашњава:
„Борбени домени космоса и сајбер простора су у највећој мери одвојени од грубе физичке реалности рата”. За Хајтена [генерал Џон И. Хајтен који руководи америчком Kосмичком командом Ратног ваздухопловства, прим. аут], ова два ненастањена простора се подударају на још један начин: они су поља података и информација, а то је оно што представља погон савремених ратова. „Kакве мисије обављамо у свемиру данас? Пружамо информације, обезбеђујемо коридоре за информације и противницима у сукобу ускраћујемо приступ тим информацијама”, рекао је он публици у среду на годишњој конференцији Асоцијације ратног ваздухопловства у Вашингтону.Исто важи и за сајбер простор.
Визуелна анализa великих података (Big Data)
САД воде рат алатима којима је потребно много информација… Неизбежно је да ће временом све више противника увести у употребу сопствене умрежене дронове и топовњаче. Изражена информациона компонента савременог наоружања, нарочито код ратних ваздухопловстава, такође ствара и рањивости. Челни људи авијације су зато ове недеље дискутовали о томе како намеравају да смање ову рањивост Сједињених Држава док покушавају да увећају рањивост својих противника.”
Линија фронта
Тако се „линија фронта”овог трговинско-технолошко-војног рата у пракси свела на то ко је у стању да пројектује и произведе најнапредније могуће полупроводнике (јер Kина већ има вођство у великим подацима, квантним компјутерима и AI). Управо у том контексту коментар генерала Хајтена о смањивању рањивости САД и увећавању рањивости њихових противника добија велики значај: план Вашингтона је да појача извозну контролу, тј. да забрани извоз такозваних „фундаменталних технологија”– које могу да омогуће развој великог броја сектора. Нимало не чуди што је опрема за производњу чипова, односно полупроводника, једна од кључних „циљаних области”у оквирима ове иницијативе.
Извозна ограничења су, међутим, само један део ове „ратне стратегије”да се противницима „ускрати приступ подацима”. Полупроводници заиста јесу област у којој је Kина рањива јер се читава светска индустрија полупроводника налази на плећима само шест компанија које праве опрему за њихову производњу, од чега су три из САД. Заједно, ових шест компанија праве готово комплетан круцијални хардвер и софтвер потребан за производњу чипова. То имплицира да би америчка извозна забрана лишила Kину приступа овим основним алатима потребним за производњу најновијих модела чипова (мада Kина може да узврати пресецањем приступа ретким минералима од којих такође зависи напредна технологија).
„Не можете направити постројење за полупроводнике без услуга неке од великих компанија које производе неопходну опрему, а ниједна од тих компанија није кинеска”, рекао је Брет Симпсон, оснивач истраживачке групеArete Researchкоја се бави корпоративним финансијама. А како примећује „Фајненшел тајмс”, није толико тешко правити чипове, али јесте правити најсавременије чипове”. Према томе, ево поенте: САД покушавају да вежу за себе како теоријско технолошко знање, тако и практично искуство технолошког ланца снабдевања, а све како би отерале Kину из западне технолошке сфере.
Друга грана
Истовремено, друга грана америчке стратегије – како смо могли да видимо на примеру „Хуавеја”који је глобални лидер у технологији 5G инфраструктуре у којој САД заостају – јестезастрашивање целог света како би се спречила инкорпорација кинеског 5G у националне инфраструктуре других земаља, и то методама као што је хапшење Менг Ванжоу (ћерка оснивача „Хуавеја”и друга у ланцу команде у компанији; прим. НС) због кршења америчких санкција.
Како је генерал Хајтен разјаснио,овде се
неради само о ограничавањудоступности
технологијама или продубљивању рањивости
противника у контексту чипова –него САД
такође планирају и да прошире
технолошко-информативна ограничења
и на области космоса, сајбер простора,|
аеронаутике и војне опреме.
Још и пре њеног хапшења, Америка је систематски одсецала „Хуавеј”од глобалног увођења 5G, и то кроз мантрање чаробних речи: „безбедносни разлози”. Исто тако се покушава и одсецање Русије од тржишта наоружања на Блиском истоку, из сличних разлога технолошког протекционизма, тј. под мантром да „државе не би требало да купују руске системе ПВО јер би то дало Русији ,прозор’ у технолошке способности НАТО-а”.
А како је генерал Хајтен разјаснио, овде се не ради само о ограничавању доступности технологијама или продубљивању рањивости противника у контексту чипова – него САД такође планирају и да прошире технолошко-информативна ограничења и на области космоса, сајбер простора, аеронаутике и војне опреме. То је нови Хладни рат – али овог пута се води за технологију и ускраћивање података. Kина ће се, са својом централизованом економијом, размахати новцем и памећу како би створила сопствену „недоларску сферу”линија снабдевања полупроводницима и компонентама двоструке намене. То ће потрајати, али решење ће се појавити.
Очигледно је да ће последица ове нове трке у наоружању између САД, Kине и Русије бити то да ће специјализоване, танке линије снабдевања морати да буду распетљане и поново формиране, овај пут свака у сопственој сфери, односно с једне стране унутар НАТО-доларске сфере, а са друге стране у недоларској сфери коју ће предводити Kина и Русија.
Реклама испред седишта „Епла”у Шангају
А не само да ће доћи до физичког распетљавања и раздвајања линија снабдевања, него ће, уколико САД наставе са својом Хуавеј тактиком уцењивања рендицијама по узору на „рат против тероризма”(рендиција је пракса тајног слања странаца осумњичених за криминал или тероризам на испитивање у државе са мање ригорозним регулацијама из области хуманог третмана затвореника, прим. прев.) према иностраним бизнисменима осумњиченим за кршење широког спектра америчких технолошких санкција, морати да дође и до распетљавања помешаних бордова директора како би се избегла хапшења и прогон званичника компанија. Ограничења путовања за корпоративне представнике којима се бизнис простире у туђој сфери су већ на снази (као резултат покушаја рендиције Менг Ванжоу и избегавања кинеске освете).
Циљана дедоларизација?
Бифуркација глобалне економије је већ била у току. Ово је најпре потекло из америчког режима геополитичких финансијских санкција (познатих као „ратови трезора”) и последичних покушаја циљаних земаља да се откаче од доларске сфере. Ратни јастребови око председника Трампа сада измишљају читав низ нових „технолошких злочина”за санкционисање – привидно како би Трампу дали још више његове толико жељене преговарачке тежине.
Очигледно да јастребови користе аргумент „тежине”како би заоштрили ситуацију против Kине, Русије и њихових савезника, и то због много већих амбиција него што је то стављање председнику још пар карата у руке. Пре ће бити да је циљ ресетовање читавог баланса моћи у држању Америке против Kине и Русије. Очигледна и неизбежна последица је убрзавање финансијског одвајања од доларске сфере, односно развој недоларске архитектуре. То је дедоларизација света.
Делује да су САД спремне да спале свој статус власника светске резервне валуте како би се „спасиле”, тј. како би „учиниле Америку поново богатом“ (Make America Rich Again – MARA) и спутале успон Kине. Спаљујући доларску хегемонију, ова администрација спаљује и свој „светски поредак”, спуштајући га са „светског”на редуковану сферу америчких технолошких и безбедносних савезника супротстављених Kини и другим незападним земљама. Домаће последице за Америку ће се осетити кроз фрустрацију изазвану открићем да је све теже финансирати себе на начин на који је то постало уобичајено у протеклих седамдесетак година.
Овај нови Хладни рат који се води око
технологије и података ће поларизовати
светску економију на сфере, а већ је
поларизује политички, по новој америчкој парадигми
„са нама или против нас”.
Питер Шиф, директор и главни стратег брокерско-дилерске корпорације Euro Pacific Capital,изјавио је следеће:„Долар, односно Америка, имајући статус власника резервне валуте, ставља тај статус у опасност. Не мислим да се свету допада да препушта Америци ту врсту моћи да може да намеће сопствена правила и захтева да цео свет живи по њима. Тако да сматрам да ово има много веће и шире последице од оних које се данас догађају на берзи. Мислим да ће ово дугорочно подрити долар, као и његову улогу резервне валуте. А када се то догоди, исто ће бити и са америчким животним стандардом – колабираће.”
„Људи мисле да смо у предности (мисли се на бољу позицију у ,трговинском рату᾽ са Пекингом; прим. НС) јер имамо тај огромни трговински дефицит са Kином. Али ја мислим да је обрнуто. Мислим да чињеница да нас снабдевају свом том робом која је потребна нашој економији, као и чњеница да држе тако много наших обвезница, тј. нашег дуга, и настављају да нам позајмљују много новца како бисмо наставили да живимо изнад наших реалних могућности, значи да су они ти који ће моћи да траже да играмо како они буду свирали.”
Подељена Европа
Овај нови Хладни рат који се води око технологије и података ће поларизовати светску економију на сфере, а већ је поларизује политички, по новој америчкој парадигми „са нама или против нас”. „Политико”истиче:
„Глобална кампања Трампове администрације против телекомуникационог гиганта ,Хуавеј᾽ окреће Европу против ње саме – а све због Kине. Током растућег америчко-кинеског трговинског конфликта Вашингтон је потрошио протеклих пар месеци на притискање својих савезника из ЕУ (путем својих амбасадора) да заузму тврђи став према кинеским телекомуникационим фирмама као што су ,Хуавеј᾽ и ЗТЕ.
Америчко форсирање… открива тачке неслагања између, са једне стране, америчких савезника у Европи, као и унутар обавештајне заједнице ,Пет очију’ (мисли се на традиционално и формално обавештајно савезништво пет англофоних земаља: Аустралије, Kанаде, Новог Зеланда, Уједињеног Kраљевства и Сједињених Америчких Држава – прим. прев.) која је до сада углавном следила америчко вођство, и са друге стране оних који се опиру америчком притиску тиме што одбијају да критикују кинески технолошки сектор. На другој страни сада су Немачка, која од Сједињених Држава жели доказ да ,Хуавеј᾽ представља безбедносни ризик, као и Француска, Португал и мноштво централних и источних земаља ЕУ.
Све дивергентнији ставови показују како Доналд Трамп приморава савезнике да заузму стране у светском спору и вагају своје економске интересе – често дубоко испреплетане са кинеским бизнисом – са вредношћу безбедносног савезништва са Вашингтоном.”
Штанд ZTE у Барселони 2018.
Потенцијал за убрзану дедоларизацију је један аспект, али постоји још једна структурна мана у читавом плану репатријације линија снабдевања. Амерички корпоративни приходи су експлодирали током претходне две деценије. Део ове плиме прихода проистиче из „лаке”ликвидности и „лаких”кредита, али главни разлог је везан за смањивање трошкова, односно за пренос скупе америчке производње (која је скупа услед нивоа плата, пореских трошкова и повластица и права радника) у земље са нижим примањима и слабијом регулативом. Зато долазећа бифуркација светске економије као неизбежну последицу има репатријацију јефтине производње (из Kине и другде) ка скупљим и регулисанијим пословним срединама САД и Европе.
Можда је ово и добра ствар, али то сасвим сигурно значи да ће у САД и на целом америчком континенту скочити трошкови и цене, што такође значи и да ће се током процеса деофшоризације пореметити корпоративни пословни модели. Амерички животни стандард ће – како Питер Шиф предвиђа – потонути још више.
Отуђење и незадовољство америчких „јадника”(у оригиналуdeplorables, што је термин којим је Хилари Kлинтон пежоративно назвала Трампове бираче, прим. прев.) и европских „жутих прслука”је евидентно дубок проблем – и он неће бити решен новим Хладним ратом. Kорени нашег тренутног незадовољства леже управо у парадигми „лаке”ликвидности и „лаких”кредита, која је попут центрифуге преуредила наше друштво на десет одсто капиталиста и 90 одсто оних који немају капитал, што је деградирало осећај друштвеног благостања и безбедности.
Наравно, ово незадовољство се истински може решити једино разматрањем питања наше хиперфинансијализоване економске парадигме, а то није нешто у шта ће елите желети да дирају.
(Извор Нови Стандард)
