MEĐU IZMEĐU

U MOZGU SE NEŠTO DOGAĐA

661 pregleda
Ilustracija

Centralni živčani sistem sastoji se od sive i bele mase (slika dole). Na površini mozga nalazi se siva tvar sastavljena od živčanih ćelija između kojih je potporno tkivo. U središnjem delu je bela materija izgrađena od živčanih vlakana što izlaze iz živčanih ćelija sive tvari. Potonja ima sivkastu, odnosno tamniju boju zbog visoke koncentracije nervnih ćelija koje upravljaju značajnim funkcijama; poput govora, učenja, kretanja i slično. Različita područja mozga odgovorna su za različite funkcije, a siva tvar ima značajnu ulogu u svim aspektima ljudskog života.

Bela materija, s druge strane, uglavnom se sastoji od živčanih vlakana (aksoni) koji povezuju moždane ćelije i olakšavaju komunikaciju sa ostatkom tela. S obzirom na važniju ulogu sive tvari, naučnici su se tokom istraživanja uglavnom fokusirali na sivo područje mozga i nisu se toliko bavili belim. Novo istraživanje pokazuje da bi, ipak, trebalo obratiti više pažnje na beli deo. Naučnici sa Univertiteta Vanderbilt u SAD su putem funkcionalne magnetske rezonancije (fMRI) posmatrali promene u beloj tvari ispitanika dok su oni izvršavali jednostavne zadatke poput pomicanja prstiju.

U beloj masi su primetili jasno povećanje signala zavisnih odkoličine kiseonika u krvi (blood oxygenation-level dependent, BOLD), što ukazuje na povećanu moždanu aktivnost tokom obavljanja zadataka. To je važna spoznaja, čak i ako za sada ne zna šta se tačno tamo događa. Ne znamo što to znači. Samo znamo da se nešto događa. U bijeloj tvari postoji snažan signal”, rekao je biomedicinski inženjer Kurt Šiling, a prenosi Science Alert. Povećanje broja BOLD signala u sivoj tvari znači veći protok krvi i oksigenaciju mozga. Isti mehanizam bi mogao vredeti i za belu masu.

Treba napomenuti da i bela tvar ima važnu funkciju. Mada se ona, uglavnom, temelji na povezivanju, u slučaju da dođe do prekida veze mogu nastati razni poremećaji poput epilepsije ili multiple skleroze. Istraživači stoga smatraju da bi bilo dobro sprovesti detaljnija istraživanja ovih signala, posebno u kontekstu zdravstvenih problema kao što je Alchajmerova bolest. 25 ili 30 godina smo zanemarivali drugu polovinu mozga”, smatra Šiling. Istraživanje Whole-brain, gray, and white matter time-locked functional signal changes with simple tasks and model-free analysisobjavljeno je u časopisu PNAS.

(Ilustracija Shutterstock/NIH/Bhimji MD)

(Indeks)

O autoru

administrator

Ostavite komentar