Донанемаб делује на исти начин као леканемаб, који је био на насловницама широм света када је доказано да успорава болест. Оба се своде на антитела попут оних која тело ствара за напад на вирусе, али они су осмишљени да почисте лепљиву прљавштину из мозга звану бета амилоид.
Могуће је да се налазимо пред новом ером лечења Алцхајмерове болести. Наиме, показало се да је већ други лек у мање од годину дана успорава. Научници су рекли да смо сада на прагу доступности лекова, нечега што се недавно чинило немогућим, пише BBC. Фармацеутска компанија Eli Lilly известила је да њен лек – донанемаб – успорава ритам Алцхајмерове болести за око трећину. Међутим, два волонтера, а можда и трећи, умрли су од последица опасних отеклина на мозгу. Kако делује нови лек?
Донанемаб делује на исти начин као леканемаб, који је био на насловницама широм света када је доказано да успорава болест. Оба се своде на антитела попут оних која тело ствара за напад на вирусе, али они су осмишљени да почисте лепљиву прљавштину из мозга звану бета амилоид. Амилоид се накупља у просторима између можданих ћелија, творећи у карактеристичне плакове који су једно од обеежја Алцхајмерове болести.
Чини се да ови лекови делују само у најранијим фазама болести – пре него што је мозак превише оштећен. Ако буду одобрени у Уједињеном Kраљевству, биће потребна револуција у начину дијагностификовања болести да би се направила разлика.
„Деценијама дуга битка за проналажење третмана који утичу на Алцхајмерову болест се мења”, рекла је др Кет Мамери, руководитељка клинике за когнитивне поремећаје у Националној болници за неурологију и неурохирургију Уједињеног Kраљевства, и додала: „Сада улазимо у раздобље модификације болести, у којем бисмо се могли надати да ћемо лечити и третирати некога с Алцхајмеровом болешћу, уз дуготрајно лечење болести, а не палијативну и супортивну негу.”
Шта се зна о тестовима? Потпуни детаљи тестова компаније Eli Lilly тек треба да буду објављени, но позната су кључна сазнања:
– 1734 људи учествововало је у најранијој фази испитивања Алцхајмерове болести;
– Донанемаб је примењиван као месечна инфузија све док карактеристични плакови у мозгу нису нестали;
– Темпо болести успорен је за око 29% укупно и за 35% у групи пацијената за које су истраживачи очекивали да ће имати најбоље резултате;
– Појединци који су примили лек су, такође, имали квалитетнији свакодневни живот, нпр. могућност расправљања о актуалним догађајима, вожње или бављења хобијима;
Међутим, отицање мозга била је уобичајена нуспојава код чак трећине пацијената. Углавном је било благо или асимптоматско и откривено је на снимцима – али је 1,6% пацијената развило опасно отицање мозга. Две смрти су непосредно приписане томе, а трећи добровољац је умро након таквог случаја. „Охрабрени смо потенцијалним клиничким добробитима које донанемаб може пружити, иако постоје повезани ризици који могу бити озбиљни и опасни по живот, као и код многих делотворних третмана за исцрпљујуће и смртоносне болести”, изјавио је потпредсједник Eli Lilly-ја за неуронаучно истраживање и развој, др Марк Минтeн. Kомпанија је објавила да ће у следећих неколико месеци започети процес одобравања својег лека за употребу у болницама.
Др Лиз Култард са Универзитета у Бристолу истакла је да постоје значајне нуспојаве и недостатак дугорочних података, али би лек могао „помоћи људима да дуже добро живе са Алцхамеровом болешћу”. То што два лека успоравају болест циљајући амилоид у мозгу je, такође , уверило научнике да су на правом путу након десетлећа неуспеха. „То би требало одагнати све сумње у овај приступ. Имати два лека је супер за надметање”, додао је проф. Џон Харди из британског Института за истраживање деменције, чији је рад пре 30 година довео до идеје да се циља амилоид.
Др Сузан Kолхас из организације Alzheimer’s Research UK је саопштила: „Сада смо на прагу прве генерације третмана за Алцхајмерову болест, за шта су многи мислили да је немогуће пре само десет година”. Међутим, чини се да ови лекови делују само у најранијим фазама болести – пре него што је мозак превише оштећен. Ако буду одобрени у Уједињеном Kраљевству, биће потребна револуција у начину дијагностификовања болести да би се направила разлика.
Само 1-2% људи пролази скенирање мозга или анализу спиналне течности да би се утврдило имају ли, доиста, Алцхајмерову болест или неки други облик деменције против којег би лекови били бескорисни. Ни трошкови нису занемарљиви. Леканемаб кошта више од 21.000 фунти по особи годишње.
(Индекс)
