Научници сматрају да је у Земљу пре око 4,5 милијарди година ударило огромно небеско тело које је произвело и хаос и напослетку створило – Месец. Након удара у свемир је избачена гомила крхотина која се прво усталила у орбити око наше планете, а затим почела скупљати и гомилати и створила њен природни сателит. Итраживачи су сматрали да у Земљи није остало много трагова те древне планете величине Марса, названог Теја, но изгледа да нису били у праву. Наиме, научници из Kине, САД и Британије пронашли су назнаке које упућују на то да су делови Теје завршили и унутар Месеца и Земље.
Уолико је ово тачно, можда је то решење за мистерију који их мучи више од деценије: постојање густих накупина величине континента, дубоко испод Земљиног плашта (на дубини од око 2.900 километара), које се обавијају око језгра. „Наша открића доводе у питање традиционално мишљење о страховитом удару који је довео до хомогенизације ране Земље. Уместо тога, изгледа да је дивовски удар који је формирао Месец извор хетерогености раног плашта и означава почетну тачку Земљине геолошке еволуције током 4,5 милијарди година”, рекао је планетарни научник Хонгпинг Денг из Шангајске астрономске опсерваторије (SHAO) Kинеске академије знаности.
Истраживачи су за накупине материјала које обавијају Земљино језгро (large low-shear-velocity province, LLVP) сазнали након анализа потреса јер се сеизмички таласи крећу друкчије кроз различите материјале. Пронашли су велика, густа подручја на граници језгра и плашта – једно испод Африке, друго испод Тихог океана. До сада сматрали да LLVP-ови настају у току неког унутрашњег процеса у Земљи, али ново истраживање указује на то да иза овакве формације стоји – Теја. Претходне нумеричке симулације су указивале на то да је највећи део Теје завршио у Месецу, а само делићи у Земљи.
Но, то не мора бити случај. Научници већ годинама истражују могућност да је велика количина Теје завршила у Земљи и да је тамо дан–данас. Стога су спровели нове симулације и пронашли неколико трагова који указују на управо такав сценарио, пише Science Alert. Први траг је слојевитост Земљиног плашта. У симулацијама се материјал Земље и Теје помешао у горњем плашту у океану текуће магме, док је доњи плашт остао чвршћи. Други су LLVP-ови. Тим је открио да су комади Теје, пречника неколико десетака километара, могли потонути до границе језгра и плашта и тамо се акумулирати и израсти у LLVP-ове.
Отприлике 2 до 3 посто Земљине масе, наводе научници, можда долази од Теје. LLVP-ови би требали у том случају бити између 2 и 3,5 посто гушћи од Земљиног плашта и богатији гвожђем. Ово је добра вест јер се та хипотезу може тестирати. Наиме, ако с Месеца добијемо узорке материјала из плашта, који су доспели на површину приликом удара, можемо их упоредити с накупинама око Земљине језгра и видети имају ли исте хемијске карактеристике. Истраживање Moon-forming impactor as a source of Earth’s basal mantle anomalies објављено је у часопису Nature.
(Илустрација NASA)
(Индекс)
