Naučnici smatraju da je u Zemlju pre oko 4,5 milijardi godina udarilo ogromno nebesko telo koje je proizvelo i haos i naposletku stvorilo – Mesec. Nakon udara u svemir je izbačena gomila krhotina koja se prvo ustalila u orbiti oko naše planete, a zatim počela skupljati i gomilati i stvorila njen prirodni satelit. Itraživači su smatrali da u Zemlji nije ostalo mnogo tragova te drevne planete veličine Marsa, nazvanog Teja, no izgleda da nisu bili u pravu. Naime, naučnici iz Kine, SAD i Britanije pronašli su naznake koje upućuju na to da su delovi Teje završili i unutar Meseca i Zemlje.
Uoliko je ovo tačno, možda je to rešenje za misteriju koji ih muči više od decenije: postojanje gustih nakupina veličine kontinenta, duboko ispod Zemljinog plašta (na dubini od oko 2.900 kilometara), koje se obavijaju oko jezgra. „Naša otkrića dovode u pitanje tradicionalno mišljenje o strahovitom udaru koji je doveo do homogenizacije rane Zemlje. Umesto toga, izgleda da je divovski udar koji je formirao Mesec izvor heterogenosti ranog plašta i označava početnu tačku Zemljine geološke evolucije tokom 4,5 milijardi godina”, rekao je planetarni naučnik Hongping Deng iz Šangajske astronomske opservatorije (SHAO) Kineske akademije znanosti.
Istraživači su za nakupine materijala koje obavijaju Zemljino jezgro (large low-shear-velocity province, LLVP) saznali nakon analiza potresa jer se seizmički talasi kreću drukčije kroz različite materijale. Pronašli su velika, gusta područja na granici jezgra i plašta – jedno ispod Afrike, drugo ispod Tihog okeana. Do sada smatrali da LLVP-ovi nastaju u toku nekog unutrašnjeg procesa u Zemlji, ali novo istraživanje ukazuje na to da iza ovakve formacije stoji – Teja. Prethodne numeričke simulacije su ukazivale na to da je najveći deo Teje završio u Mesecu, a samo delići u Zemlji.
No, to ne mora biti slučaj. Naučnici već godinama istražuju mogućnost da je velika količina Teje završila u Zemlji i da je tamo dan–danas. Stoga su sproveli nove simulacije i pronašli nekoliko tragova koji ukazuju na upravo takav scenario, piše Science Alert.Prvi trag je slojevitost Zemljinog plašta. U simulacijama se materijal Zemlje i Teje pomešao u gornjem plaštu u okeanu tekuće magme, dok je donji plašt ostao čvršći. Drugi su LLVP-ovi. Tim je otkrio da su komadi Teje, prečnika nekoliko desetaka kilometara, mogli potonuti do granice jezgra i plašta i tamo se akumulirati i izrasti u LLVP-ove.
Otprilike 2 do 3 posto Zemljine mase, navode naučnici, možda dolazi od Teje. LLVP-ovi bi trebali u tom slučaju biti između 2 i 3,5 posto gušći od Zemljinog plašta i bogatiji gvožđem. Ovo je dobra vest jer se ta hipotezu može testirati.Naime, ako s Meseca dobijemo uzorke materijala iz plašta, koji su dospeli na površinu prilikom udara, možemo ih uporediti s nakupinama oko Zemljine jezgra i videti imaju li iste hemijske karakteristike. Istraživanje Moon-forming impactor as a source of Earth’s basal mantle anomalies objavljeno je u časopisu Nature.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
