Свакога дана дотакнемо стотине милиона вируса, а многи од њих чине и добро јер инфицирају друге организме који би у супротном били штетни по људе.
Вирусолог са свеучилишта Бритиш Колумбија Куртис Сутли рекао је да су истраживања утврдила да се више од 800 милиона вируса смести на сваком четвртом метру земље сваког дана, а да у кашици морске воде обично је више вируса него људи у Европи. „Већина нас прогута више од милијарду вируса сваки пут кад пливамо”, каже Сутли, преноси портал Index.
Премда су њихови почеци још неразјашњени, вируси су оставили траг на готово сав живот на Земљи, укључујући и људски. Око осам одсто људског генома је вирусног порекла, то јест остатака прадавних вируса који су нас инфицирали. Ипак, њихова прича почиње пре људске. „Мислимо да су вируси овде од самога почетка”, каже Сутли.
Јесу ли то све „лоши момци”? Већина вируса нам привлачи пажњу јер се због њих разболимо. Од САРС-а почетком овог века преко еболе у западној и средњој Африци до данашње епидемије новим коронавирусом, заразне вирусне болести све су раширеније. Али има и честитих вируса.
„Готово сви су вируси за људе, заправо, безопасни”, каже вирусолог са Кејптaун универзитета Ед Рyбицки.
Многи нам чине и добро јер инфицирају друге организме који би у супротном били штетни по људе. Уз то, од ослабљених вируса праве се вакцине, а у медицини се развија нова метода лечења рака убризгавањем вируса у канцерогене станице. Рyбицки је већи део свог професионалног живота провео покушавајући да проникне у тајне вируса и тврди да их има много више. „Они су најразноврснији организми на планети и има их више него било чега другог, а ми и даље једва да о њима нешто знамо”.
(Извор Спутњик)
