Ново истраживање показало је да у чернобиљским екосистемима, уништеним радијацијом, има много више црних жаба него светлије, жуте боје. Научници сматрају да је врста hyla orientalis с више пигмента меланина, који узрокује тамњење коже, успешније преживела нуклеарну несрећу 1986. него жабе са светлијом бојом коже, што је довело до данашње популације у којој доминирају тамније јединке.
„Зрачење може оштетити генетски материјал живих организама и генерисати непожељне мутације. Покушали смо установити прилагођавају ли се неке врсте животу уз зрачење”, написали су истраживачи. „Kао и други загађивачи, зрачење би могло бити врло јак селективни фактор, фаворизујући организме који имају механизме прилагођавања подручјима под радијацијом.” У Нуклеарној електрани Чернобиљ у Украјини 26. априла 1986. експлодирао је реактор, избацујући радиоактивни материјал у радијусу од 30 километара. „Несрећа у Чернобиљу ослободила је отприлике 100 пута више енергије него нуклеарне бомбе на Хирошиму и Нагасаки”, рекао је за Live Science биолог Пабло Бурако из Биолошког института Донана у Шпанији.
Власти су након катастрофе евакуисале становнике из контаминираног подручја и успоставиле зону искључења од 2.700 квадратних километара. Деценијама након експлозије напуштено подручје постало је уточиште дивљих животиња. Бурако и колеге хтели су да истраже како је овај нуклеарни удес утицао на еволуцију тамошњих врста. Након анализе више од 200 мушких жаба из 12 различитих рибњака у зони искључења, научници су закључили да су високе количине меланина у кожи заштитиле жабе од зрачења.
„Познато је да меланин штити од зрачења јер избегава слободне радикале који настају када радиоактивне честице делују на ћелије. Зрачење може подстаћи оксидативни стрес и оштетити битне структуре за живот попут ћелијске мембране или чак ДНК”, објаснио је Бурако. Ћелије жаба са светлијом бојом коже примиле су више штетног зрачења, због чега су у већој мери угинуле него оне с тамнијом кожом.
Истраживање названо Ionizing radiation and melanism in Chornobyl tree frogs објављено је у часопису Evolutionary Applications.
(Илустрација German Orizaola/Pablo Burraco)
(Индекс)
