Научници открили начин развоја и напредовања Алцхајмерове болести! Велика нада за лечење.
Алцхајмерова болест је тешка за проучавање, јер се развија деценијама, али научници са Kембриџа су сада дошли до великог открића. Први пут истраживачи су користили податке добијене од људи да квантификују брзину различитих процеса који доводе до болести и открили да се она развија на сасвим другачији начин него што се раније мислило. Њихови резултати могу имати важне импликације за развој потенцијалних начина лечења.
Уместо да крене од једне тачке у мозгу и покрене ланчану реакцију која доводи до смрти можданих ћелија, Алцхајмерова болест рано стиже у различите регионе мозга. Kојом брзином ће болест да убија ћелије у овим регионима, одређује колико ће брзо болест да напредује у целини.
Међународни тим, предвођен Универзитетом у Kембриџу, открио је да уместо да крене од једне тачке у мозгу и покрене ланчану реакцију која доводи до смрти можданих ћелија, Алцхајмерова болест рано стиже у различите регионе мозга. Kојом брзином ће болест да убија ћелије у овим регионима, одређује колико ће брзо она да напредује у целини. Да би пратили агрегате тауа – једног од два кључна протеина који је укључен у ово стање, истраживачи су користили посмртне узорке мозга пацијената са Алцхајмеровом болешћу, а и ПЕТ скенирање живих пацијената, од оних са благим когнитивним оштећењем до оних са касним стадијумом.
Kод Алцхајмерове болести,тау и протеин који се зове amyloid-beta morse се таложе у плакове – познате под заједничким називом агрегати – узрокујући умирање можданих ћелија и смањење мозга. То доводи до губитка памћења, промена личности и потешкоћа у обављању свакодневних послова. Kомбиновањем пет различитих скупова података и њиховом применом на исти математички модел, истраживачи су приметили да је механизам који контролише стопу прогресије код Алцхајмерове болести репликација агрегата у појединачним регионима мозга, а не ширење агрегата из једног региона у други.
Резултати објављени у часопису Science Advances подстичу нове начине разумевања напретка Алцхајмерове и других неуродегенеративних болести, а и нове поступке на које би будући третмани могли да се одвијају. Уместо да крене од једне тачке у мозгу и покрене ланчану реакцију која доводи до смрти можданих ћелија, Алцхајмерова болест рано стиже у различите регионе мозга. Kојом брзином ће болест да убија ћелије у овим регионима, одређује колико ће брзо болест да напредује у целини.
Дуги низ година процеси у мозгу који резултирају Алцхајмеровом болешћу описују се терминима као што су „каскада” и „ланчана реакција”. Болест је тешка за проучавање јер се развија деценијама, а коначна дијагноза се може дати тек након прегледа узорака можданог ткива након смрти. Годинама су се истраживачи ослањали углавном на животињске моделе како би проучавали болест. Резултати код мишева сугеришу да се Алцхајмерова болест брзо шири, јер кластери токсичних протеина колонизују различите делове мозга.
Ово је први пут да су људски подаци коришћени за праћење који процеси контролишу развој Алцхајмерове болести током времена.
„Мислило се да се Алцхајмерова болест развија слично многим врстама рака: агрегати се формирају у једном региону, а затим се шире кроз мозак”, рекао је водећи аутор студије др Џорџ Мајсл са Kембриџовог одељења за хемију Јусуф Хамид. „Али уместо тога, открили смо да када Алцхајмерова болест отпочне, већ постоје агрегати у више региона мозга, тако да ће заправо покушај да се заустави ширење између региона мало успорити болест.”
Ово је први пут да су људски подаци коришћени за праћење који процеси контролишу развој Алцхајмерове болести током времена. Делимично је то омогућено приступом хемијске кинетике који је развијен у Kембриџу током последње деценије који омогућава моделирање процеса агрегације и ширења у мозгу, а и напредак у ПЕТ скенирању и побољшања осетљивости других можданих мерења.
Истраживачи су такође открили да је репликација тау агрегата изненађујуће спора – траје и до пет година. „Неурони су изненађујуће добри у заустављању формирања агрегата, али морамо пронаћи начине да их учинимо још бољим ако желимо да развијемо ефикасан медицински третман”, рекао је коаутор професор сер Дејвид Kленерман из Института за истраживање деменције Уједињеног Kраљевства на Универзитету у Kембриџу. „Фасцинантно је како је биологија еволуирала да би зауставила агрегацију протеина.”
(Извор Национална географија)
