PANDORINA KUTIJA

ZEMLJA NA METI ASTEROIDA

Ilustracija (CC0 Pixabay)

Pad kosmičkih tela na Zemlju je retka, ali opasna pojava. Može li se očekivati udarac iz svemira i kako se od njega zaštititi?

 Često se čuju najave da opasni asteroidi ili nebeska tela lete prema Zemlji. O tome da li se može očekivati neki udarac iz svemira i kako se zaštiti ako opasnost postoji, za „Sputnjik” govori načelnik Informaciono-analitičkog centra za bezbednost svemirske aktivnosti u prostranstvu oko Zemlje iz glavnog naučnog instituta „Roskosmosa”, Igor Bakaras.

NASA redovno saopštava da još jedan u nizu veliki asteroid leti ka Zemlji. Koliko su ozbiljne pretnje o padu asteroida na Zemlju? Postoje li kalkulacije kada i kakva tela mogu da ugroze planetu?

Prečnici većine nebeskih tela prirodnog porekla i parametri njihovih orbita nisu tačno poznati. Ove veličine se utvrđuju tokom svakog prolaska posmatranih objekata oko Zemlje. Zato se često dešava da asteroid za koji se u početku mislilo da je opasan, na kraju prelazi u kategoriju bezopasnih.

Pa ipak, postoji li mogućnost da veliko nebesko telo udari u Zemlju i uništi je?

Prema procenama naučnika, sudar Zemlje sa nebeskim telom veličine od oko 10 kilometara i sa sposobnošću da uništi ljudsku civilizaciju, može se dogoditi otprilike jednom u 100 miliona godina. Za vreme postojanja savremenog čoveka (oko 100 hiljada godina) takvih sudara nije bilo.

 Pad asteroida sa prečnikom od jednog kilometra može izazvati globalnu katastrofu. Pri tome će radijus kratera biti oko 20 kilometara. Tako krupni događaji dešavaju se jednom u milion godina. Asteroidi sa prečnikom od 100 metara mogu izazvati regionalno uništenje na kopnu (radijus kratera je oko dva kilometra) ili cunami ako padnu u okean. To se dešava otprilike jednom u 3.000 godina.

Koliko su manja nebeska tela opasna?

Asteroidi koji imaju prečnik veći od 50 metara predstavljaju lokalnu pretnju, ukoliko dođe do pada na naseljenu teritoriju. Učestalost ovakvih događaja je jednom u 300 godina, a tela veličine 15 metara padaju jednom u 30 godina. Poslednji primer takvog događaja je pad čeljabinskog meteorita.

Manja nebeska tela proizvode razaranje na teritoriji veličine kao samo nebesko telo. Obično ova tela sagorevaju u gustim slojevima atmosfere, a samo mali deo njihove mase dolazi do površine Zemlje.

Da li je u okviru ovih radova planiran način na koji se mogu uništiti opasna svemirska tela? Da li postoji „svemirsko oružje?

Suprotstavljanje udaru opasnog svemirskog tela obuhvata čitav kompleks pitanja, uključujući identifikaciju i nadzor pretećeg objekta, biranje načina suprotstavljanja i dostavljanje sredstava za suprotstavljanje asteroidu. Najbolje su razrađena pitanja identifikacije i registrovanja opasnih nebeskih tela.

Što se tiče metoda aktivnog suprotstavljanja, razmatraju se različiti načini uništavanja pretećeg nebeskog tela ili njegovo odvođenje sa orbite (kinetički udar, gravitacioni tegljač, raketni motori, primena solarnog jedra i solarne energije i slično). Njihova tehnička realizacija je komplikovana jer nema tačnih podataka o karakteristikama kretanja konkretnih asteroida, o njihovoj strukturi i fizičko-hemijskim svojstvima. Trenutno je rad u ovom pravcu uglavnom ograničen na teorijska istraživanja i matematičko modeliranje različitih šema za suprotstavljanje. U Rusiji, kao i u mnogim drugim zemljama sveta, vode se naučno-istraživački radovi, u cilju razvoja tehnologije za zaustavljanje sudara opasnih nebeskih tela sa Zemljom.

Poznato je da je u Sibiru 1908. godine došlo do eksplozije koja se može uporediti sa eksplozijom nuklearne bombe. U pitanju je tunguska eksplozija. Do regionalne katastrofe nije došlo zahvaljujući udaljenosti regiona u kome se dogodila eksplozija. Poznata je i eksplozija u Čeljabinsku 2013. godine, a ulazak čeljabinskog meteorita u atmosferu video je ceo svet. Dok je padao, udarni talas je razbio prozore obližnjih zgrada.

(Izvor Sputnjik)

O autoru

Stanko Stojiljković

Ostavite komentar