Црвена дивовска звезда Бетелгез је у другој половини 2019. и почетком 2020. пролазила кроз необичну фазу великог затамњења, а сада се опет почела чудно понашати. Наиме, постала је изразито сјајна; управо блиста на 142 посто својег нормалног сјаја. Мада та активност осцилира напред-назад, астронои месецима блееже стални узлазни тренд сјаја који је у априлу досегао врхунац од 156 посто. Тренутно је то седма најсјајнија звезда на небу (обично се налази на десетом месту), па су кренула нагађања да би могла ускоро експлодирати у спектакуларној супернови.
Ако би се то догодило, Бетелгез би неколико седмица или месеци снажно засијао на нашем, можда чак засенио сјај Месеца.. Иако је на ивици смрти, на спектакл супернове ћемо вероватно причекати око 100.000 година. Научници претпостављају да је чудно понашање звезде нека врста реакције на претходно затамњење и да ће се Бетелгез у следећих десет година вратити у своју старачку нормалу, пише Science Alert. Ова звезда, од нас удаљена око 725 светлосних година, једна је од најзанимљивијих. Није уобичајен тип звезде, чак и за црвеног дива. Једном давно то је било невероватно чудовиште: плаво-бела звезда типа О.
Звезде овог распона масе сагоревају своје залихе водоника брже од лакших. Бетелгез је стар од 8 до 8,5 милиона година; за упоређење Сунце је много старије (4,6 милијарди година), а тек је отприлике на половини својег трајања. Бетелгез је готово потрошио све своје резерве водоника и више не спада у исту спектралну категорију. Сада се хелијум преобраћа угљеник и кисеоник, а тело звезде се надуло да је веће око 764 пута од Сунца. Напослетку ће црвени див остати без горива, експлодирати у супернову, а језгра колабирати у неутронску звезду.
У току великог затамњења Бетелгез је знатно изгубио сјај, за готово 25 посто. Астрономи сматрају да је до тога дошло када се због хлађења површине на звезди згуснуо огроман облак прашине који ју је делимично заклонио. И пре тога дивовска звезда имала је флуктуације сјаја у правилним циклусима. Најдужи трајао је око 5,9 година. Научници сматрају да ће се временом Бетелгез вратити у нормалу. Шта ће се догодити на Земљи ако звезда експлодира?
Астрофизичари су израчунали „зону смрти”, удаљеност на којој може бити уништен живот на другим свемирским телима. Проценили су да ће супернова имати убојити учинак у кругу од 25 до 50 светлосних година. „Супернове (СНе) су извори екстремних ултраљубичастих, рендгенских и гама зрака, који стварају космичке зраке односно атомска језгра високе енергије”, наводи се у студији. Ти космички зраци могу уништити озонски омотач и узроковати дуготрајно оштећење животних облика у Земљиној биосфери. На срећу, Бетелгез је од нас удаљен око 725 светлосних година. У том случају, био би занимљив догађај за научнике и фасцинантан небески спектакл.
(Индекс)
