Научници су открили нову разлику међу половимаа: чини се да су женски мозгови активнији од мушких у погледу протока крви кроз специфичне регионе. То не значи да оне паметније или да дубље мисле, али може указати на лечење болести, као што су Алзхеимерова и Паркинсонсонова, и на њихово прилагођавање полу.
Тим Ејмен клинике у Калифорнији прегледао је 46.034 можданих снимака начињених поступком појединачне фотонске емисионе томографије, специјално осмишљеним за праћење крвотока. Квантитативне разлике између мушкараца и жена важне су за разумевање ризика за поремећаје мозга.
Осим 119 здравихдобровољаца, снимање је обухватило 26.683 болесника са психијатријским тегобама, и то када се мозак одмарао и док је био усредсређен на одређени задатак. Области у којима је утврђено да су женски мозгови значајно активнији у смислу тока крви су префронтални кортекс, који помаже у контролисању импулса и одржавању фокуса, и лимбични или емоционални делови мозга, задужени за расположење и анксиозност.
Истраживачи указују да би ово могло објаснити зашто се жене често сматрају емпатичнијим и интуитивнијим од мушкараца (иако размере тога варирају), на пример, и због чега су изложене већем ризику од појаве анксиозности. Познато је, наиме, да оне имају знатно веће стопе депресије и поремећаја анксиозности.
Док је у женским мозговима у начелу струјало више крви, у мушким је забележен већи проток у одређеним областима, укључујући визуелни и центре за координацију. Ова одступања могла би помоћи да разуме зашто је ризик од настанка Алзхеимерове и Паркинсонсонове болести различит код мушкараца и жена. Чини се да неке од најдубљих структура у мушком мозгу брже старе.
У сваком случају, резултати не значе да је женски мозак активнији или да га оне користе више од мушкараца. За сада се једино зна да више крви и кисеоника струји кроз њихове мозгове.
