На листи најстаријих доминира бор (Pinus longaev) у Белим планинама у Kалифорнији. Стабло потиче из времема када су древни Египћани градили пирамиде, а надживело је сва значајна царства античког доба.
Да ли знате које је најстарије живо створење на Земљи? Неки инсекти живе једва 24 сата, дуговечнији кућни пси могу живети и дуже од 20 година, најстарији људи су, према Гинисовој књизи рекорда, пребацили и 115 година, док је корњача по имену Џонатан из Индије наводно поживела 255 година пре него што је угинула 2006. године.
Сви ти бројеви бледе у поређењу са најстаријим живим организмима на Земљи, које су научници скупили на такозваној листи старости. Очекивано, доминира дрвеће, чије су године научници измерили уз помоћ ултратанке бушилице, којом су допрли до језгра и пребројали годове.
Техника је први пут испробана шездесетих, када је врло скупа бушилица нажалост остала заглављена у прастаром дрвету које су шумари потом морали посећи. Kасније је утврђено да је стабло имало готово 5.000 година.
Смрека названа „Стари Ћико”
из Дарана, провинције у Шведској,
има чак 9.558 година, а изникла је
практично на крају леденог доба.
„То је било ужасно, али је наука због тог експеримента толико напредовала, да смо након тога пронашли још старије дрвеће”, објаснио је за Би-Би-Си ботаничар Тони Kиркам.
На листи најстаријих доминира бор (Pinus longaev) који се налази у Белим планинама у Kалифорнији. Ово стабло има већ 5.067 година, што значи да је живело већ неколико векова у време кад су древни Египћани градили пирамиде, а уједно је и надживело сва значајна царства античког доба.
На другом месту је дрво исте врсте названо Метузалем које има 4.850 година, а за које се дуго мислило да је најстарије на Земљи. Пре неколико година угинуло је треће дрво на листи, такође Пинус лонгаева по имену Прометеј, које је живело 4.844 година.
Но, шведска смрека назива „Стари Ћико” из Дарана, провинције у Шведској, има чак 9.558 година, а изникла је практично на крају леденог доба. Ипак, ту није реч о једном деблу које непрекидно постоји, већ о дрвету које се непрестано регенерише, а које са својим претком дели идентичан генетски састав. Реч је заправо о својеврсној колонији клонова у којој индивидуални клон живи тек један део животног века целе колоније.
(Извор Б92)
