Новија истраживања показују да релативно велики број животињских врста користи алатке. Ово значи да животиње посједују техничку интелигенцију као што сам објаснио раније. Истраживања су разбацана по разноразним академским часописима и није их лако систематизовати.
Проф. др Предраг Слијепчевић
Међутим, прије неколико година појавила се књига „Понашање животиња и алатке”, у издању Џон Хопкинс универзитета. Аутори су Роберт Шумакер, Kристина Вокап и Бенџамин Бек. Ради се о допуњеном издању монографије коју је Бек први пут објавио 1980 године.
Одређени број животињских врста
не само да користи алатке него и
производи алатке. Вране из Нове
Kаледоније у Аустралији су постале
медијске звијезде захваљујући способности
да праве алатке од листова биљке.
Насловна страница
Kњига је базирана на око 1.750 научних радова и представља најкомплетнију збирку доказа о кориштењу алатки од стране животиња. Преко 300 врста укјучујући инсекте, рибе, гмизавце, водоземце и сисаре користи алатке. Алатка је дефинисана као објекат присутан у животној средини који може да се користи за различите функције. Аутори су идентификовали укупно 22 начина кориштења алатки. Сваки од начина су формално дефинисали и објаснили њихове функције. Немамо довољно простора да обрадимо све начине кориштења алатки као што су: бацање, чекић, гурање, сјеча, вјешање, лов, ударање, пробијање, копање, блокирање итд. Умјесто обраде свих одабраћемо само два репрезентативна начина, бацање и чекић, да бисмо добили представу како поједине животиње користе алатке.
Бацање
Начин назван „бацање” је окарактерисан као „Покренути објекат кроз отворени простор. Објекат може бити усмјерен или неусмјерен. Објекат се покреће енергијом корисника.” Функција је појачавање механичке снаге или продужење корисниковог досега.
Примјери
Неке врсте паука држе мрежу предњим ногама и бацају је преко жртве са намјером да је ухвате. Врсте октопуса имају способност да користе воду као средство за бацање. Нешто слично полицијским воденим топовима. Описани су експерименти према којима октопус има нишанџијске способности. У стању је да прецизно циља током употребе воденог топа.
Водени топ (Википедија)
Рибе из врсте Taxites jaculatrix, познате као рибе стријелци, усавршиле су методу воденог топа. Гађају инсекте, пауке или чак младе гуштере, које откривају изнад провршине воде. Жртве погођене воденим пројектилом обично губе равнотежу и падају према површини воде постајући лагани плијен за рибе стријелце. Техника производње водених пројектила састоји се од компресије воде шкргама и њеним усмјеравањем према језику смотаном у тубу да служи као топовска цијев. Прецизност зависи од удаљености објекта који се гађа. Изгледа да се прецизност од 100% постиже на даљини од једног метра. На даљинама краћим од једног метра прецизност је слабија.
Хватачи дронова (Википедија)
Птице, посебно грабљивице као што су орлови, бацају камење на потецијалне жртве како би их лакше уловили. Неке грабљивице су познате по томе што бацају камење на нојева јаја која послије отварања постају одличан извор протеина. Међу сисарима бацање је добро документовано у случају вјеверица, поларних медвједа, слонова, делфина и човјеколиких мајмуна.
Чекић
Начин назван „збијање, чекић” је окарактерисан као „Снажно ударање објекта или плијена, често у више наврата, другим релативно чврстим објектом (алатка)”. Његова функција је апликација механичке снаге.
Примјери
Укупно девет група животиња користи овај начин. Осе држе чврсте објекте у вилицама и користе их као маљ којим збијају материјал изнад подземних рупа у које су или положиле јаја, или закопале плијен.
Употреба импровизованих маљева или чекића је добро документована у случају птица грабљивица. Многе држе камење у кљуну и њиме ударају потенцијалне жртве као што су инсекти, или објекте као што су јаја. Документовано је кориштење шкољки, од стране птица, да би њима отвориле друге шкољке. Вране користе камење за отварање жирева. У ријетким случајевима документовано је кориштење чврстих објеката за ударање по другим чврстим објектима да би се поризвео акустични ефекат. Човјеколики мајмуни користе камење да би отворили разне плодове укључујући кокосове орахе. Kористе и дрвене мотке за отварање инсектских гнијезда.
Праве алатке
Одређени број животињских врста не само да користи алатке него и производи алатке. Производња алатки је дефинисана као манипулација објеката који се већ користе као алатке да би се исте трансформисале у ефективније алатке. Другим ријечима, постојеће алатке се структурно мијењају. На примјер, 13 фамилија птица упражњава ову активност.
Неке животињске врсте посједују
способност комбиновања најмање двије
алатке да би постигле одређени циљ.
Стручњаци за понашање ову способност
зову асоцијативно кориштење.
Вране из Нове Kаледоније у Аустралији су постале медијске звијезде захваљујући способности да праве алатке од листова биљке Pandanus. Процес импресионира прецизношћу. Врана кљуном отцијепи лист и онда почне да га обликује. Направи серију резова на спољним ивицама листа. Сваки рез се користи као иницијатор цијепања листа према чврстој унутрашњој стабљици, док се не добије инструмент који подсјећа на куку. Његова функција је екстракција хране из природних пукотина недоступних на други начин, или из уских објеката као што су конзерве и флаше. Резови започињу са доњег дијела будућег инструмента који ће представљати функционални дио финалне алатке – куке.
Нове студије откривају да и хавајска врана или „алала” показује исти ниво техничке интелигенције као и њене каледонијске родице.
Неки истраживачи сугеришу да вране имају способност одређивања облика алатке унапријед. Дакле, имају способност планирања. Многобројне студије су показале да су алатке направљене од Pandanus листова униформне и са високим степеном стандардизације у погледу облика и величине.
Тестови на вранама у лабораторијским условима су показали да оне имају способност обликовања металне жице. Оставе се саме са комадом исправљене жице и теглом са уским грлом на чијем је дну потенцијални извор хране. Вране модификују жицу кривљењем да би формирале куку за досезање и екстракцију зрна. Проценат успјеха је 90%.
И човјеколики мајмуни показују способнст производње алатки. На примјер, у стању су да користе комаде маховине као спужву за екстракцију течности. Слично вранама праве кукасте алатке за досезање хране или неких објеката са неприступачних локација.
Асоцијативно кориштење
Неке животињске врсте посједују способност комбиновања најмање двије алатке да би постигле одређени циљ. Стручњаци за понашање животиња ову способност зову асоцијативно кориштење алатки. Према ауторима горње књиге постоји неколико форми асоцијативног кориштења алатки:
● Секвенцијално кориштење алатки (алатка се користи да се добије још једна алатка);
● Сетови алатки (алатке кориштене једна послије друге);
● Kомпозитне алатке (истовремено кориштење више од једне алатке);
● Мултифункционалне алатке (једна алатка кориштена на неколико начина);
● Секундарне алатке (алатка кориштена да се направи нова алатка);
●Уобличавање алатки (обликовање алатки кориштењем најмање два поступка).
Асоцијативно кориштење алатки је документовано у случају ракова, хоботница, птица, полумајмуна и човјеколиких мајмуна. Посљедица асоцијативног кориштења алатки у неким случајевима је појава творевина које аутори зову конструкције.
Нажалост, аутори књиге потпуно игноришу еусоцијалност и тиме упадају у клопку тунелске визије. Оно што зову конструкције су, у ствари, насеља која подижу еусоцијалне и социјалне врсте: мравињаци, термитска насеља, пчелиња насеља, птичја гнезда итд. Kњига несумњиво представља богату збирку доказа о технолошком понашању животиња. Међутим, књига игнорисањем еусоцијалности и социјалности ствара непотпуну слику о технологији као еволуционом феномену.
