Пораст мора није једина претња обалама: у многим деловима света тло под ногама дословно тоне. Ново истраживање показује да је више од 70 посто обалног подручја САД погођено слегањем тла, што милионе људи и кључну инфраструктуру излаже повећаном ризику од поплава, преноси Science Alert. Слегање тла или супсиденција може настати због природних процеса и људског деловања, а посебно је опасно уз море где сваки милиметар спуштања копна појачава утицај пораста мора. Истраживачи са Униерзитета Тафтс и из Института Вирџинија текнолоџи анализирали су више од 190 милиона података о вертикалном померању тла од 2007. до 2020. године. Мерења су већином урађена помоћу сателита који су радарским сигналима процењивали промене у висини копна и показала су да је слегање обале раширена појава.
„Чак 71,5 посто обалног подручја тоне брже од једног милиметра годишње, а највише стопе забележене су у Мексичком заливу”, наводе истраживачи у научном раду. „Налази представљају темељ за отпорније планирање обале и прилагођавање инфраструктуре.” Истраживање је установило да готово половина америчке обале (43 посто) тоне брзином од два или више милиметара годишње, а код готово четвртине (23,3 посто) слегање је најмање три милиметра на годину. Иако је најизраженије на јужној обали, постоји и дуж готово целе источне обале. Одређено уздизање тла забележено је углавном на западној обали. Студија указује на неколико узрока. Део су природни геолошки процеси, попут збијања меких седимената у делтама и мочварама, чак и геолошко слегање које траје од последњег леденог доба. Други су непосредно повезани с људским деловањем, као што је прекомерно црпљење подземних вода за потребе становништва, индустрије и пољопривреде, иако то није процењивано у овом чланку.
„Слегање тла не догађа се издвојено. Често је повезано с екстремним климатским условима и начинима коришћења земљишта, а то ствара повратне спреге које могу појачати опасности и рањивост. Иако се обично споро догађа, кумулативни учинци временом могу бити разорни”, истичу истраживачи. Анализирали су и колико је људи погођено. Према проценама, око 67,1 милион живи у подручјима с ниском стопом слегања, 14 милиона у подручјима са умереном, а 3,2 милиона где је слегање изражено. „Анализа показује да приближно 84,3 милиона људи у америчким обалским пописним јединицама живи у подручјима погођеним различитим степеном слегања тла”, истиче се у студији.
Kао пример наводи се ураган Kатрина и наглашава да слегање тла може смањити учинак насипа, морских зидова и одвођења воде. Уз то, додатно оптерећује инфраструктуру попут путева, мостова, зграда и цевовода. Притом су највећем ризику често изложени они који се најтеже могу прилагодити. „Студија представља прву статистички утемељену процену опасности од слегања обала и повезаних разлика у САД”, закључују истраживачи. Истраживање је објављено у часопису Communications Earth & Еnviroment.
(Илустрацијa Shutterstock)
(Индекс)
