U prirodi gde životinja-jede-životinju izbegavanje grabljivaca je igra velikih uloga koja zahteva snalažljivost. Pauci se maskiraju kao mravi da ostanu živi. Zašto oponašaju mrave? Mravi se agresivno brane, što ih čini manje privlačnim za zglavkare koji traže ručak. „Imaju snažan ugriz kao i ubodni otrov, i mogu da pozovu desetine saboraca iz gnezda”, kaže paleobiolog Džordž Poinar mlađi. „Pauci, s druge strane, nemaju hemijsku odbranu i usamljeni su, što ih čini ranjivim u odnosu na velike paukove, ose i ptice, predatore koji bi radije izbegavali mrave. Dakle, ako pauk može da bude mrav, verovatnije je da će ga izbegavati.”
Redovni profesor u penziji, na odseku za integrativnu biologiju na Univerzitetu Oregon stejt autor je studije koja opisuje novu vrstu pauka koji oponaša mrave pronađene u fosilizovanoj smoli. Istraživanje je ovog meseca osvanulo u časopisu Historical Biology. Kada se lepljiva smola sa drveta stvrdne i fosilizuje, pretvara se u ćilibar i manje zreli kopal. Ovi materijali stvrdnu i često zarobe neki oblik života. Džordž Poinar je proučavao nalaze zarobljene u ćilibaru od praistorijskog cveća do drevnih gljiva, majmunske krvi i nove vrste osa. Smola koja čuva pauka opisanog u studiji potiče iz Medelina u Kolumbiji.
Priroda ima mnogo primera stvorenja koja oponašaju druge životne oblike da bi izbegle grabljicee, menjajući boje na primer. Ali priličan je podvig za pauka koji ima osam nogu i nema antene da izgleda kao da ima šest nogu i dve dugačke antene. Da bi to postigli, ovi insekti obično premeštaju dve prednje noge da izgledaju kao antene. Većina naučnika tvrdi da metamorfoza pauka počinje s mutacijom, prilagođavanjem, a zatim prirodnom selekcijom. Ali Poinar sugeriše da tu može biti više toga u igri. „Mislim da neki pauci uključuju rasuđivanje i logiku jer često modeliraju promene na svom telu prema određenim mravima u okruženju”, objašnjava on.
(Ilustracija Shutterstock/MR.AUKID PHUMSIRICHAT)
(Nova)