Астрономи су пратили један од најснажнијих и најудаљенијих до сада откривених брзих провала радио-таласа (FRB) и пронашли његов извор – ретке групе галаксија које изгледају попут неке мрље. Интензиван сигнал FRB 20220610А први пут је откривен 10. јуна 2022, а стигао је до Земље након што је путовао невероватних 8 милијарди светлосних година. Шта је заправо брзо одашиање радио-таласа и зашто толико фасцинира научнике? FRB-ови су једна од најфасцинантнијих мистерија у свемиру. То су изузетно снажни сигнали, неки ослобађају више енергије него што би дало 500 милиона Сунаца, а трају мање од трептаја ока.
Једна од најважнијих карактеристика јесте да су они краткотрајни и непредвидиви. Обично се појаве изненада на неком делу неба и трају тек неколико милисекунди. FRB 20220610А је трајао краће од милисекунде, али је био четири пута снажнији од претходно откривених. У току краткотрајног избоја ослободио је онолико енергије колико ослободи Сунце у 30 година. Истраживачи су помоћу података радио-телескопа у Западној Аустралији Square Kilometer Array Pathfinder (ASKAP) и врло великог телескопа у Чилеу одредили одакле је стигао овај моћни бљесак. Извор му је био голема небеска мрља, за коју се у почетку мислило да је неправилна галаксија или група од три галаксије.
Сада су астрономи схватили да је то, заправо, група од најмање седам галаксија које су толико близу једна другој да би све могле стати унутар Млечног пута, пише CNN. Изгледа да су у интеракцији или, можда, у спајању, наводе научници. „Ова компактна група је стварно изузетна и спада у најгушће структуре галактичких размера које смо до сада уочили”, рекла је астрономкиња Вен-фаи Фонг са Универзитета Нортвестерн у САД. С обзиром на интеракцију између галаксија, можда долази до експлозије стварања звезда, што би могло бити повезано с појавом FRB-а. Иако су астрономи до сада открили готово 1.000 брзих испуштања радио-таласа, још није сасвим јасно што их узрокује.
Научници сматрају да су извор највероватнији извор црне рупе или неутронске звезде – магнетари. Магнетар је неутронска звезда са изузетно јаким магнетским пољем, чији распад напаја емисију огромне количине високоенергетског електромагнетног зрачења, нарочито икс и гама зрака. Неутронске звезде колабирана језгра масивних звезда које су завршиле свој век трајања и избациле већину материјала у свемир. Преостала језгра су и даље масивнија од Сунца (најчешће од 1,38 до 2.1 Сунчеве масе), али су изузетно мала, пречника само двадесетак километара.
(Илустрација NASA/Hubble)
(Индекс)
