ЕКОСОФИЈА

БИБЛИЈСКО ДРВО ИЗНИКЛО

Visited 539 times, 1 visit(s) today

Ботаничари су успели да однегују давно изгубљену врсту дрвећа из хиљаду година старог семена пронађеног осамдесетих година у пећини у Јудејској пустињи.

Веровали да је у питању биљка од које је прављен мелем што се помиње у Библији и другим древним текстовима. Откривено током археолошких ископавања у доњем региону Вади ел Макук северно од Јерусалима, утврђено је да је древно семе у нетакнутом стању. Али ботаничари само на основу семена нису могли да идентификују о којој врсти дрвета се ради.

Тим, предвођен др Саром Салон, лекарком која је основала Истраживачки центар природне медицине „Луи Л. Борик” у медицинском центру Универзитета Хадаса у Јерусалиму, засадио је семе за даље истраживање пре више од десет година. Дотична докторка је претпостављала да семе потиче од дрвета извора библијског тсори, екстракта лековите биљке повезаног са историјском облашћу Гилеад северно од Мртвог мора у долини Јордана, планинском и шумском подручју које се интензивно култивисало.

Налази описани у студији објављеној у часопису Communications Biology откривају неке од тајни порекла овог загонетног примерка. Да би нађено семе проклијало, коауторка студије, др Елејн Солои, истраживач емеритус у Центру за одрживу пољопривреду Института за еколошке студије Арава у Израелу, користила је процес који је усавршен током претходних истраживања које је водила др Салон на 2.000 година старим семенкама урмине палме. Техника је укључивала потапање семена из Јудејске пустиње у воду помешану с хормонима и ђубривом пре него што се посади у саксију са стерилном земљом.

После око пет и по седмица појавио се изданак, а комад пукнуте семенке научници су на основу радио-угљеничког датирања органске материје проценили да семе потиче из периода између 993. и 1202. године. Када је дрво почело да пушта лишће др Салон је поделила слике са ботаничарима широм света. Један стручњак је сугерисао да припада роду Commiphora која обухвата око 200 врста дрвећа које се првенствено налазе у Африци, на Мадагаскару и на Арабијском полуострву.

Салонова је затим поделила узорак из листа са коауторком студије др Андреом Викс, ванредном професорком на Одељењу за биологију на Универзитету Џорџ Мејсон у Ферфаксу (САД). После више седмица секвенционирања ДНК дрвета чинило се да је потврђена плериминарна идентификација. Међутим, узорак није одговарао ниједној од познатих врста Commiphora у њеној бази података. Према студији, са својим јединственим генетским отиском, непозната врста је највероватније представљала изумрли таксон који је некада био пореклом из региона што окружује Јудејску пустињу. Међутим, дрво које је после више од 14 година високо скоро три метра, није ни цветало ни имало плода. Без ових карактеристика које се лакше могу идентификовати, није било могуће са сигурношћу открити загонетну врсту.

На основу историјских истраживања, др Салон је мислила да би дрво могло бити извор онога што древни текстови, укључујући Библију, описују као „јудејски балзам” или „балзам од Гилеада” – мирисну смолу која се бере да би се направио жељени парфем у то време за извоз широм света. „Посадили смо га 2010. а сада је 2024. Зашто смо чекали толико дуго да објавимо истраживање? Зато што сам желела да се уверим да то није јудејски балзам. А како бих то дефинитивно знала? Миришући га”, каже др Салон.

Ипак, дрво повезано с дрветом смирне, које је познато по својој смоли, ниједног тренутка није одавало било какав мирис. Када је биљка била стара око три године, тим је спровео фитохемијску анализу смоле, листова и грана да би тестирао ароматична једињења, као што су она која се налазе у смирни. Међутим, није их било. Уместо тога, тим је открио нека једињења позната по својој медицинској употреби, укључујући гугултероле, које су идентификоване из смоле сродних врста дрвећа Commiphora vightii, а које су могле да се користе у борби против рака, наводи се у студији.

„С обзиром на резултате, утврђено је да није у питању јудејски балзам, већ његов блиски рођак, и једна од неароматских комифора која је ризница лековитих једињења”, навела је др Салон. Због тих лековитих једињења, научници су закључили да је дрво можда било извор лековитог мелема познатог као тсори, а који се помиње у историјским текстовима. Семена са тако невероватно дугим животним веком су изузетно ретка, напомиње др Луиз Колвил, која истражује биологију семена у Краљевској ботаничкој башти Кју у Лондону, а није била укључена у ово истраживање. Посебно је изненађујуће то што су истраживачи имали само једно семе и чињеница да је оно проклијало била је права срећа, истиче она.

(РТС)

Visited 539 times, 1 visit(s) today

О аутору

administrator

Оставите коментар