Поједине еволуционе иновације толико су корисне да се појављују независно и поновљено. У тај низ сврстава се способност појединих мољаца да користе гениталије за ометање сонара слепог миша у лову, пише Science Alert. Та вештина се показала толико корисном да се код различитих врста из породице Sphiigidae независно појављивала више пута. Ново истраживање открива да су ти инсекти способни да стварају звук гениталијама и тако се бранем и то су усавршили чак седам пута у 30 милиона година. При томе су настала најмање три различита анатомска механизма којима настаје ултразвук за ометање. Однос грабљивца и плена, иначе, један је од најснажнијих покретача еволуције. Стална претња смрћу ствара еволуциони притисак да се пронађе начин да се не заврши као оброк.
Будући да мољци немају гркљан, морали су развити друга решења. Звук настаје стридулацијом или трљањем два дела тела. Слично раде зрикавци када трљају крила или пауци када трљају ноге. Kод мужјака мољаца звучни инструменти су специјализоване љускице на гениталијама које се називају валве. Њиховим померањем преко измењених површина на стражњем делу тијела настају низови ултразвучних сигнала. Истраживачи предвођени ентомологом Полом Мejсоником из Природњачког музеја на Флориди испитали су гениталије мужјака из целе породице поменутих инсеката. Kористили су детаљне снимке да површине одговорне за ултразвучне одзиве. Открили су да постоје најмање три различита начина за стварање буке. Kод једних врста специјализоване љускице на гениталијама стружу друге љускице на телеснихм белезима. Kод других се трљају ситне бодље, а у трећој стружу преко малих избочина називаних нодули. Сваки механизам испоручује карактеристичне ултразвучне звуке који звуче као брзи кликови, зујање или трилери када се прилагоде да их чује људскм ухо.
Анализа је показала да ова три механизма нису наслеђена од заједничког претка. Kада су их истраживачи уцртали у породично стабло, открили су да се способност производње ултразвука гениталијама развила независно чак седам пута. Показало се да нису све подједнако делотворне. Устаљенији звуци највероватније имају акустична својства која ометају сонар слепог миша и помажу мољцу да избегне напад. Но, и краћи налети могли би имати своју сврху. Једни мољци имају слушне органе којима откривају ултразвучне позиве слепог миша који се приближава, па имају времена да одговоре рафалом буке. Други су глуви и не чују долазак грабљивца, али свеједно производе ултразвук када буду дотакнути.
Истраживачи сугеришу да би краћи звучни сигнали могли престрашити слепог миша у тренутку напада и тако мољцу дати прилику за бег. Друга могућност јесте акустична мимикрија. Познато је да извесни мољци ултразвучним сигналима упозоравају да су отровни или неукусни. Јестиви, можда, користе слично охлашавање да се представе као опасан плен. Kоначно, звуци би могли имати и другу улогу. Разноликост код механизма с нодулима, наиме, отвара могућност да они помажу мољцима у препознавању припадника властите врсте у току удварања. Ту претпоставку тек треба тестирати, али природа је позната по томе да проналази нове намене за стара прилагођавања. Истраживање је објављено у часопису Proceedings of the Royal Society B: Biological Sciences.
(Илустрација Unsplash)
(Индекс)
