Ogroman talas se širi kroz našu galaksiju gurajući milijarde zvezda, otkriva nova studija. Galaktički talas Mlečnog puta primećen je u podacima mapiranja sa svemirskog teleskopa Gaia Evropske svemirske agencije (ESA), koji je sa velikom preciznošću mapirao položaje i obrasce kretanja miliona zvezda pre nego što je penzionisan ranije ove godine. Astronomi još ne znaju šta je pokrenulo ovo kretanje. Mogao je to biti prošli sudar sa manjom, patuljastom galaksijom koji je izazvao veliko potresanje, izjavili su zvaničnici ESA, ali je potrebno više istraživanja da bi se odgovorilo na to pitanje. Rezultati su objavljeni 14. jula u časopisu Astronomy&Astrophysics.
Teleskop je mapirao brzine i kretanja zvezda skoro deceniju. Godine 2020. teleskop je primetio da disk Mlečnog puta oscilira poput vrteće čigre. Novootkriveni talas je mapiran praćenjem kretanja i položaja mladih džinovskih zvezda i cefeida – zvezda koje imaju predvidljivu, ali promenljivu svetlost. „Budući da se mlade džinovske zvezde i cefeide kreću sa talasom, naučnici misle da gas u disku takođe može učestvovati u ovom velikom talasanju”, napisali su zvaničnici ESA u saopštenju.
Oni su uporedili galaktički talas sa talasom publike na stadionu: u grupnom kretanju koje počinje sa jedne strane stadiona i kreće se sekciju po sekciju na drugu stranu, pojedinci ustaju sa svojih sedišta, potpuno se uspravljaju sa ispruženim rukama, a zatim ponovo sedaju. Sličan tip talasnog kretanja vidljiv je kada se naša galaksija posmatra sa strane. Takva vertikalna kretanja, predstavljena strelicama, pokazuju talasanje kretanja daleko preko diska Mlečnog puta.
„Ovo posmatrano ponašanje je u skladu sa onim što bismo očekivali od talasa”, rekla je vodeća autorka Eloiza Pođo, astronomkinja iz Nacionalnog instituta za astrofiziku u Italiji. Novootkriveni talas bi takođe mogao biti povezan sa mnogo manjim talasanjem Mlečnog puta koje je već poznato naučnicima. Nazvan Redklifov talas, vidljiv je oko 500 svetlosnih godina od Sunca i proteže se 9.000 svetlosnih godina kroz svemir. „Međutim, Redklifov talas je mnogo manja filament i nalazi se u drugom delu galaktičkog diska u poređenju sa talasom proučavanim u našem radu”, dodala je Pođo. „Dva talasa mogu, ali i ne moraju biti povezana. Zato bismo želeli da uradimo više istraživanja”.
(Astronomski magazin)
