Лава која избија на Исланду и Баффиновом острву у Kанади долази из великих дубина, близу границе Земљиног језгра, 2.900 километара испод површине. Земљино језгро није затворено, из њега милијардама година полако излази материја заробљена у току настанка планете. До тог закључка дошли су Ју Жанг, Венжонг Ванг, Жонгћинг Ву и Бовен Чен са Универзитета за науку и технологију Kине у Хефеију. Свој научни рад објавили су у научном часопису Science Advances. У лави су раније пронашли необичан састав: водоник знатно лакши него у остатку Земљине унутрашњости и неуобичајено много ретког облика хелијума заосталог из времена настанка Сунчевог система. Постојала су два објашњења. Према првом, то је остатак из времена када је млада Земља била прекривена океаном ужарене магме који се постепено стврдњавао. Према другом, то стиже из самог језгра.
Истраживачи су помоћу рачунарских симулација и машинског учења израчунао шта се дешавало с водоником док се океан магме хладио. Показало се да тај процес није могао створити овакве разлике јер је водоник остао готово равномерно распоређен у целој унутрашњости планете. Резултат је био исти и када су мењали претпоставке, рецимо количину воде у раној Земљи. Зато аутори закључују да је најлогичније објашњење цурење из језгра. Језгро је у време настанка Земље упило управо такав лакши водоник, а вероватно и прастари хелијум. Друге студије су у лави из истих дубина нашле и трагове волфрама и рутенијума који, такође, упућују на језгро. Језгро се при томе не излив у плашт, из њега полако излазе само поједине твари, а како се то дешава научници тек треба да истраже. Према мишљењу аутора, ово показује да језгро и остатак планете размењују материјал током целе историје Земље која траје око 4,5 милијарди година.
(Илустрација Shutterstock)
(Kликс)
