Lava koja izbija na Islandu i Baffinovom ostrvu u Kanadi dolazi iz velikih dubina, blizu granice Zemljinog jezgra, 2.900 kilometara ispod površine. Zemljino jezgro nije zatvoreno, iz njega milijardama godina polako izlazi materija zarobljena u toku nastanka planete. Do tog zaključka došli su Ju Žang, Venžong Vang, Žongćing Vu i Boven Čen sa Univerziteta za nauku i tehnologiju Kine u Hefeiju. Svoj naučni rad objavili su u naučnom časopisu Science Advances. U lavi su ranije pronašli neobičan sastav: vodonik znatno lakši nego u ostatku Zemljine unutrašnjosti i neuobičajeno mnogo retkog oblika helijuma zaostalog iz vremena nastanka Sunčevog sistema. Postojala su dva objašnjenja. Prema prvom, to je ostatak iz vremena kada je mlada Zemlja bila prekrivena okeanom užarene magme koji se postepeno stvrdnjavao. Prema drugom, to stiže iz samog jezgra.
Istraživači su pomoću računarskih simulacija i mašinskog učenja izračunao šta se dešavalo s vodonikom dok se okean magme hladio. Pokazalo se da taj proces nije mogao stvoriti ovakve razlike jer je vodonik ostao gotovo ravnomerno raspoređen u celoj unutrašnjosti planete. Rezultat je bio isti i kada su menjali pretpostavke, recimo količinu vode u ranoj Zemlji. Zato autori zaključuju da je najlogičnije objašnjenje curenje iz jezgra. Jezgro je u vreme nastanka Zemlje upilo upravo takav lakši vodonik, a verovatno i prastari helijum. Druge studije su u lavi iz istih dubina našle i tragove volframa i rutenijuma koji, takođe, upućuju na jezgro. Jezgro se pri tome ne izliv u plašt, iz njega polako izlaze samo pojedine tvari, a kako se to dešava naučnici tek treba da istraže. Prema mišljenju autora, ovo pokazuje da jezgro i ostatak planete razmenjuju materijal tokom cele istorije Zemlje koja traje oko 4,5 milijardi godina.
(Ilustracija Shutterstock)
(Kliks)
