Pronalazak nove namene za postojeće lekove brži je, sigurniji i jeftiniji pristup od potpuno novih terapija, a prema najnovijoj analizi lek za erekilnu disfunkciju „vijagra” mogao bi biti jedan od najboljih za lečenje Alchajmerove bolesti. Do tog zaključka došlo je veće stručnjaka koje je rangiralo postojeće lekove i vakcineprema potencijalu u zaštiti od ovog neurodegenerativnog poremećaja, piše Science Alert. Veće sastavljeno od 21 stručnjaka, detaljno je razmotrilo anonimne predloge, kliničke dokaze i savete laičke javnosti i sastavilo popis od 80 lekova. Delfi konsenzusom, koji se često koristi u medicini, na kraju su se izdvojila tri: siladenafil (vijagra), zostavax (cepivo protiv herpes zostera) i riluzol (lek za amiotrofičnu lateralnu sklerozu).
Sva tri su i ranije u studijama povezivana s prevencijom Alchajmerovog oboljenja. „Svaki ima dokaze koji podupiru relevantne mehanizme delovanja, nekliničke studije i kliničke dokaze iz epidemioloških studija i/ili preliminarnih kliničkih ispitivanja”, navode istraživači. „Podnošljivost svakog od ovih jedinjenja takođe je prikladna za primenu kod osetljivije populacije starijih osoba. Stoga preporučujemo svaki od ovih terapijskih pristupa kao visoki prioritet za klinička ispitivanja za lečenje ili prevenciju Alchajmerove bolesti.” Kako oni deluju?
Sildanefil je inhibitor koji opušta krvne sudove, a najčešće se koristi za podsticanje erekcije. Prethodne studije pokazale su da bi mogao smanjiti rizik od ove bolesti umanjenjem gomilanja toksičnog tau proteina, što je česta pojava u mozgu obolelih. Vakcina protiv herpes zostera (zostavax), prema zaključku veća, obećava čak više od prethodnog leka. Iako veza još nije u potpunosti razjašnjena, ranija istraživanja upućuju na to da jača imunološki sistem. Treći kandidat je riluzol, lek koji sprečava odumiranje neurona menjajući biološke puteve i smanjujući količine moždanih hemikalija što su ranije povezane s neurodegenerativnim bolestima, uključujući Alchajmerovu.
„Pobeda nad demencijom zahtevaće istraživanja na svim poljima – od korišćenja onoga što već znamo do otkrivanja novih lekova za lečenje i prevenciju”, izjavila je An Korbet, istraživačica demencije sa Univerziteta Ekseter u Velikoj Britaniji. „Preusmeravanje lekova ključan je deo te slagalice i pomaže da onaj koji danas koristimo za jedno stanje sutra pretvorimo u terapiju za drugo.” Sledeća faza su sveobuhvatna klinička ispitivanja koja bi trebalo da otkriju koliko ovi tretmani doista mogu biti korisni.
(AI ilustracija)
(Indeks)
