Naučnici koji stoje iza ambicioznog projekta „DNK Leonarda da Vinčija” objavili su da veruju da su se domogli genetskog materijala slavnog renesansnog umetnika i izumitelja. Iako su rezultati, predstavljeni u naučnom radu koji čeka recenziju, preliminarni i zahtevaju dalju potvrdu, otvaraju vrata mogućnosti da je pronađena umetnikova DNK stara više od 500 godina, piše Science Alert. Istraživači naglašavaju da nude „tragove, a ne zaključke”, no istovremeno pokazuju da je moguće izvući vredan biološki materijal čak iz veoma osetljivih povesnih predmetOsmislili su tehniku koja omogućuje ekstrakciju DNK ljudi, biljaka, bakterija, gljivica i drugih mikroorganizama iz voštanih pečata na drevnim pismima, a i iz same upijajuće strukture papiraZapravo, predmeti za koje se nekada smatralo da su biološki tihi, otkriveno je da funkcionišu kao živi otisci prstiju svojih okruženja”, navodi se u saopštenju.
U novoj studijsu uzeli bris sa crteža crvenom kredom nazvan „Sveto dete”, za koji se veruje da je Leonardov. Koristeći napredne metode sekvenciranja, izvukli su različite biološke informacije, uključujući DNK stabala pomorandže koja su rasla u vrtovima porodice Mediči u Toskani, a i ljudsku DNK niskog kvaliteta. Zasad nije poznato kome pripada ljudski genetski materijal. Mogao bi poticati od samog umetnika ili bilo koga ko je rukovao crtežom stolećima. Ipak, analiza je otkrila markere Y hromosoma, što znači da pripada muškarcu. Čini se da je ta osoba bila deo genetske grupe uobičajene na Mediteranu, posebno u srednjoj i južnoj Italiji, što uključuje Toskanu, Leonardovu domovinu.
Naučnici su uzeli briseve i s drugih predmeta povezanih s Davinčijem, poput 500 godina starog pisma jednog njegovog rođaka, i pronašli su zajednički signal Y hromosoma. Isti genetski potpis nije nađen na slikama drugih poznatih evropskih majstora iz tog razdoblja. Ovi nalazi upućuju na moguću zajedničku mušku lozu povezanu s predmetima koji su pripadali Davinčiju, što svakako zaslužuje dalje istraživanje. Sada planiraju da uzmu uzorke s drugih dela i predmeta za koje se pouzdano zna da su pripadali umetniku da uporede rezultate. Ti nalazi će se potom uporediti s DNK potvrđenih živih potomaka. Krajnji cilj je utvrditi Davinčijevo posljednje počivalište i u potpunosti rekonstruirati njegov stolećima star genom. „Uspeh je sada neizbežan u smislu da je pređen prag”, izavio je predsednik projekta Hese Ausubel sa Univerziteta Rokefeler. Istraživači su gotovo decebiju radili na praćenju Davinčijeve porodične loze, a nedavno pronašli nekoliko živih potomaka i utvrdili porodičnostablo koje seže do 1331. godine.
Veruje se da su Davinčijevi posmrtni ostaci pokopani u maloj kapeli u dolini Loare u Francuskoj, no istoričari nisu složni povodom te tvrdnje. Zbog toga istraživači trenutno iskopavaju porodičnu grobnicu u Italiji da prikupe genetske informacije od rođaka. Evolucioni biolog S. Bler Hedžis, koji nije učestvovao u studiji, izjavio je za časopis Science da projekt ima „otprilike najteži cilj koji postoji” u istraživanju drevne DNK, ali je korake koje preduzimaju istraživači nazvao impresivnim. „Projekt je uspostavio čvrstu skelu, referentni okvir za otkrivanje potpisa na drevnim umetničkim delima ili dokumentima”, zaključuje Ausubel. „Znanje i revolucionarne tehnike koje je pionirski osmislio sigurno će se primeniti za sticanje uvida u druge važne istorijske ličnosti”
(Ilustacija Shutterstock)
(Indeks)
