Учестало дневно дремање код старијих повезано је са знатно већим ризиком од деменције, показује нова студија. И упућује на то да би навика поподневног спавања могла бити рани показатељ слабљења когнитивних способности, а не само безазлена навика, пише Science Alert. Научници предвођени психологом Адамом Спајром са Универзитета Џон Хопкинс анализирали су податке 995 особа старијих од 65 година, прикупљене у дугорочној америчкој студији о здрављу и старењу (NHATS). На почетку праћења нико није имао знакове деменције. У току просечног петогодишњег раздобља код 417 учесника (41,9 посто) појавила се могућа или вероватна деменција.
Пошто су узели у обзир податке као што су старосно доба, пол, образовање и здравствене навике, истраживачи су утврдили да људи који дремуцкају сваког дана или готово сваког дана имају 48 посто вишу стопу деменције. Слично томе, ненамерна дремка повезана је с 39 посто вишим ризиком. Анализа објављена у часопису Тhe Journals of Gerontology, Series А показала је и да краћи одмор, до 30 минута, носи 40 посто већи ризик од деменције у односу на особе које не спавају дању. Важно је нагласити да студија не доказује да дремање дању узрокује деменцију. Веза је вероватно сложенија и могла би бити двосмерна. „Чешће дремање могло би бити показатељ промена у мозгу, а не нужно њихов узрок који води до деменције”, каже Спајро. Другим речима, неуролошке промене које слабе когнитивне функције могу истовремено изазвати појачану поспаност. У том случају учестало дремање није узрок, већ симптом постојећих промена у мозгу.
Дневна дремка често служи као надокнада за лош ноћни сан, али такође може пореметити ноћни одмор. Истраживачи су узели у обзир и те чиниоце. У анализи су прилагодили податке да искључе утицај трајања ноћног сна, дневне поспаности и ризика од апнеје. Резултати су показали да је веза између честог, ненамерног и кратког дремања с ризиком од деменције и даље статистички значајна. Иако природа ове везе још није у потпуности разјашњена, научници се надају да ће будућа истраживања пружити конкретне одговоре. Уколико се повезаност потврди, праћење навика дремања могло би постати користан алат у превенцији деменције.
„Ако будући докази потврде узрочну везу, дневно дремање могло би постати још један променљиви чинилац ризика у примарној превенцији деменције код старијих, наводе истраживачи. „Чак и уколико веза није узрочна, навике дремања могу послужити као користан показатељ будућег ризика од деменције. То би помогло у усмеравању превентивних студија групе с високим ризиком”, закључују у научном раду.
(Илустрација Unsplash)
(Индекс)
