Топљење поларних ледених покривача убрзава промене облика дела Земље. Мерења показују да се полови издижу, док се испупчење на екватору смањује. Праћење ових промена помаже научницима да боље разумеју утицај климатских промена. Земља није савршена кугла, због сопствене ротације благо је спљоштена на половима, а на екватору шира и испупчена. Међутим, ново истраживање показује да чврсти део постаје све заобљенији и то убрзаним темпом, пре свега услед топљење поларних ледених покривача. Овај налаз представља још један показатељ утицаја климатских промена изазваних људским деловањем. Праћење мена облика планете може да помогне да прецизније утврде последице губитка леда на Гренланду и Антарктику.
Студија објављена у часопису JGR Solid Earth заснива се на непосредним мерењима помоћу глобалног сателитског навигационог система (GNSS) која омогућују праћење промена током времена. Ипак, она имају одређена ограничења. Мерне станице су малобројне у близини Северног и Јужног пола, а и у удаљеним деловима океана, где се опрема мора стављати на плутаче. Кристофорос Котсакис, професор геодезије на Аристотеловом универзитету у Солуну, смислио је нов начин анализе података која прецизније сагледава промена. Та нализа је показала да су се од 2011. до 2015. године полови издизали, а испупчење на екватору смањивало. Обе приближно милиметар годишње.
Иако је то веома мало померање у односу на пречник планете на екватору, који износи око 12.756 километара, темпо је већи него крајем деведесетих. У раздобљу од 1997. до 2000. Земља је постајала заобљенија брзином око 0,5 милиметара годишње. Поређење података указује да се стопа увећава приближно 0,4 милиметра годишње у свакој наредној деценији. Мене су повезане с топљењем поларног леда које смањује притисак на Земљину кору и омогућује јој да се постепено издиже. Котсакис је процес упоредио с тестом за хлеб које се враћа у првобитни облик након што га притиснете прстом. Истовремено, повећање масе на екватору појачава притисак на Земљину кору, због чега се испупчење смањује.
Међутим, када се посматрају и чврсти део планете и океани, слика је другачија. Према истраживању, Земља у целини постаје све спљоштенија, брзином од око 0,8 милиметара годишње. Разлог је прерасподела океанске воде, која повећава испупчење на екватору док се њена маса помера са полова. Тако мењање океана надјачава заобљавање на чврстом делу планете.Друга истраживања показала су и да такве прерасподеле утичу на Земљину ротацију и могу да је успоре. Научници промене облика планете прате и мерењем гравитационог поља. Котсакис је утврдио да се резултати до којих је доашо и подаци о гравитационом пољу не поклапају потпуно. То указује на то да промене облика и промене гравитационог поља нису сасвим усклађене. Али, комбиновање ове две методе омогућује праћење главних последица климатских промена, посебно топљења ледених покривача на Гренланду и Антарктику и прерасподеле океанске воде.
(РТС)
