Otrov krastače (Bufo alvarius)smatra se najjačim psihodelikom na svetu. Naučnici nameravaju da ga tako promene da pomaže kod depresije, a da ne izaziva halucinacije.
Na opasnost dodirivanja ovog vodozemca upozorila je američka Agencija nacionalnih parkova u novembru 2022. godine. Životinja, inače, obitava na jugozapadu Severne Amerike, dugačja je 18 centimetara i jedna je od najvećih na tom kontinentu. Ako se oseća ugroženom, izlučuje vrlo jak otrov koji može da usmrti i velikog psa. Ali, izgleda da žablji otrov privlači ljude koji ga traže jer sadrži supstancu 5-MeO-DMT, dosad najjači poznati halucinogen, to jest triptamin. Halucinacije koje on izaziva su vrlo jake i kratkotrajne u poređenju s drugim psihodeličnim supstancama, traju 15 do 30 minuta. A ne bi je trebalo ustima dodirnuti zato što bez sušenja, destilacije ili slične obrade supstance, u telo mogu dospeti i drugi otrovi koji mogu da izazovu ekstremne nuspojave. Za ovu vrstu se ne zanimaju samo avanturisti i hipici, nego i naučnici.
Velik broj studija psihoaktivnih supstanci decenijama pokazuje da se naučnici interesuju za alternativno lečenje psihičkog zdravlja. Na primer, pomoću LSD, psilocibina ili MDMA, a i 5-MeO-DMT je zbog svojih terapijskih potencijala sve više u fokusu. Naučnici u Icahn School of Medicine u Njujorku otkrili su da tvar iz otrova ove krastače reaguje sa receptorima serotonina u mozgu. Studija je nedavno objavljena u naučnom časopisu Nature. Receptori serotonina su važno polazište za lekove, na primer antidepresive. Istraživači su sintetisali triptamin iz žabljeg otrova i ispitivali delovanje receptora serotonina 5-HT2A i 5-HT1A, pored ostalog na miševima.
Kako kaže glavni autor studije Danijel Vaker, uspeli su da izmene strukturu supstance tako da ima maksimalnu aktivnost na jedan, a minimalnu na drugi receptor. Šta to znači? Receptori 5-HT1A se smatraju ciljnim a za lečenje strahova ili depresija. A receptori 5-HT2A su odgovorni za halucinogeno delovanje izazvano psihodelicima. Naučnici se nadaju da će uskoro osmisliti lekove na temelju psihodelika, ali bez halucinogenih efekata. U brojnim budućim istraživanjima će se proveravati koliko psihodelik koristi za lečenje teških depresija ili strahova.
Pomenuti otrov ne stvara samo žaba Bufo alvarius, on se nalazi i u nekim biljkama, na primer u semenu i kori jopa, mahunarke u Južnoj Americi. Na brojnim područjima se supstance iz jopa hiljadama godina upotrebljavaju kao psihodelik. Interesovanje za ovu krastaču, inače, počelo je šezdesetih godina prošlog veka. U međuvremenu postoje organizovana putovanja, recimo u Meksiko, na kojima se ta i druge supstance daju turistima zarad spiritualnog iskustva.
Dok lečenje van kliničkih studija uglavnom nije dozvoljeno, Australija je prošle godine dopustila korišćenje MDMA za lečenje posttraumatskih stresnih poremećaja (PTSP). Psilocibin, koji se dobija iz gljiva, dozvoljen je za lečenje depresija koje se ne mogu drugačije lečiti. Ali, i tu se još čuju stručna neslaganja. Iz Australijske agencije za lekove kažu da se lečenje odvija uz kontrolu psihijatra i da je to možda jedina mogućnost za pacijente otporne na druge vrste tretmana. Početkom juna 2024. će i Američka agencija za hranu i lekove raspravljati hoće li dati dozvolu za korićenje .
(RTS)
