Koliko životinja mogu stariji ljudi da nabroje za 90 sekundi? Desetak ili preko 30? Prema novoj studiji, rezultat bi mogao da predvidi koliko im je još vremena preostalo. Nabrojati što više životinja za 90 sekundi – ovaj jednostavan jezički test, Istraživači su otkrili: što više životinja osoba može da nabroji, to je više životnog vremena ostalo. Svaka dodatna pomenuta životinja u proseku produžava očekivani životni vek za pet procenata.
Ko uspe da za minut i po navede oko 33 životinje, u proseku ima još dvanaest godina pred sobom. Kod onih koji nabroje jedva jedanaest, očekivani životni vek je svega tri godine. Podaci potiču iz Berlinske studije o starenju, sprovedene na 518 osoba od 70 do 95 godina. Studija je započeta pre oko 30 godina, sa jednakim brojem učesnika po starosnim grupama i polu. Učesnici su više puta učestvovali u kognitivnim testovima – među kojima je nabrajanje životinja.
Istraživači su pratili sve učesnike: ko je živ, ko je preminuo – i kada? Test izgleda jednostavno, a prema rečima Ulmana Lindenbergera iz Instituta Maks Plank za istraživanje obrazovanja mnogo je bolji pokazatelj preostalog životnog veka osoba nego svi dosadašnji. Dotični je koautor studije. Test zahteva angažovanje celokupnog kognitivnog sistema. Proverava se brzina, dugoročna memorija i budnost učesnika. „Test mora da se uradi brzo, da se izvlače informacije iz dugoročnog pamćenja i istovremeno mora da postoji neka vrsta nadzora nad odgovorima, da se ne bi stalno ponavljale iste dve reči”, objašnjava Lindenberger. Za razliku od klasičnih kognitivnih testova koji proveravaju da li osoba može da pamti više stvari istovremeno, logički zaključuje ili se priseća spiskova reči, ovaj ima drugačiji cilj – predviđanje očekivanog životnog veka.
Većina sposobnosti koje proveravaju tradicionalni testovi opada već u srednjem životnom dobu. Nasuprot tome, sposobnost da se u kratkom roku navede mnogo imena životinja zadržava se duže – uprkos starenju mozga. Lindenberger dodaje: „Kada ta sposobnost počne da slabi, to izgleda ima poseban odnos sa smanjenjem životnog veka”. Takav pad kognitivnih sposobnosti primećivao je ranije kod osoba s demencijom. Kao mlad istraživač sprovodio je mnoge testove. Seća se tipičnih obrazaca odgovora:
Istraživači su ispitali i da li nivo obrazovanja i neto prihod utiču na rezultat testa. Njihov zaključak: čak i ako osobe sa višim obrazovanjem u proseku raspolažu bogatijim rečnikom, to ne menja odnos između rezultata testa i očekivanog životnog veka. Po mišljenju istraživača, razlog za to je što su životinje tema bliska svakodnevici – nezavisno od životnog standarda ili obrazovanja. I ljudi sa nižim obrazovanjem često imaju blizak kontakt sa životinjama – zbog načina života ili profesije.
Prošle jeseni pažnju je privukao tzv. flamingo test. Ko duže može da stoji na jednoj nozi u proseku živi duže. Lindenberger smatra da bi kombinovanje oba testa – jezičkog i ravnoteže – moglo dati preciznije rezultate. Oba testa mere različite aspekte starenja: jedan se odnosi na kognitivne sposobnosti, a drugi na fizičku koordinaciju. Na kraju, on naglašava da se statističke tvrdnje o vezi između rezultata testa i životnog veka ne mogu primenjivati na pojedinačne slučajeve: „Ti odnosi izražavaju samo verovatnoću. Pouzdane izjave o preostalom životnom vremenu pojedinca ne mogu se iz toga izvesti”.
(Ilustracija Freepik)
(B92)
