Ove leto će trajati nešto kraće. Iako se naizgled čini da su godišnja doba nepromenljiva, njihovo trajanje zapravo varira iz godine u godinu. Za promenu godišnjih doba zaslužan je nagib Zemljine ose od 23,5 stepeni. Kada je hemisfera na kojoj živite nagnuta prema Suncu, dani su duži i topliji – stiže leto. Kada se pak odmakne, dobija manje svetlosti, što donosi zimu.
Iako mnogi veruju da na godišnja doba utiče udaljenost Zemlje od Sunca, to nije tačno, piše IFL Science. Zemljina putanja oko Sunca nije savršen krug, već elipsa, pa se udaljenost od Sunca tokom godine menja. Tačka u kojoj smo najbliži Suncu naziva se perihel, a najudaljenija afel. Prema Keplerovom drugom zakonu, koji objašnjava i NASA, Zemlja se ne kreće stalnom brzinom. Jednostavnije rečeno, planeta je najbrža u perihelu, a najsporija u afelu. Zamišljena linija koja spaja Zemlju i Sunce u jednakim vremenskim intervalima uvek prebriše jednaku površinu prostora.
Budući da se afel, tačka u kojoj je Zemlja najsporija, trenutno događa u toku leta na severnoj hemisferi, to znači da ono traje otprilike četiri dana duže nego na južnoj hemisferi. No, to se polako menja. Kako se naši kalendari ne podudaraju savršeno sa Zemljinom orbitom, trenuci afela i perihela vremenom se pomiču.
Prema podacima portala Timeanddate.com, za otprilike 1.000 godina leta na severnoj hemisferi biće oko šest sati duža nego danas. No, uprkos tom dugoročnom trendu produženja, ovogodišnje leto biće kraće od lanjskog. Prema proračunima, ono će na severnoj hemisferi trajati 93 dana, 15 sati i 37 minuta. To je punih 15 minuta manje u odnosu na leto 2024. koje je trajalo 93 dana, 15 sati i 52 minuta.
Razlog leži u složenim kretanjima Zemlje, uticaju njene ose rotacije i gravitacionim silama Meseca, Jupitera i drugih nebeskih tela. Ako vam se čini da ste zakinuti za 15 minuta letnih radosti, ne brinite. Već sledeće godine leto će se produžiti za tri minuta.
(Ilustracija NASA)
(Indeks)
