Desetak hiljada potresa koji je početkom godine pogodio područje u blizini grčkog ostrva Santorini uzrokovan je protokom otopljene stene kroz podzemni kanal, otkrili su naučnici. Koristeći fiziku i veštačku inteligenciju, precizno su utvrditi šta je tri meseca izazivalo više od 25.000 podrhtavanja tla koja su se kretala horizontalno kroz Zemljinu koru, piše BBC. Seizmička aktivnost ispod grčkih ostrva Santorini, Amorgos i Anafi započela je u januaru 2025. Zabeležrno je na desetine hiljada potresa, od kojih su mnogi bili jači od magnitude 5,0 i mogli su se osetiti. Mnogi su strahovali da će proraditi obližnji podmorski vulkan Kolumbo ili da je to uvod u veći potres, poput razornog magnitude 7,7 koji je pogodio istu oblast 1956.
Naučnici, čija su otkrića objavljena u časopisu Science, izradili su 3D kartu oko Santorinija. Svako podrhtavanje iskoristili su kao virtuelni senzor, a zatim su pomoću veštačke inteligencije analizirali obrasce povezane s njima. Otkrili su da je događaj pokrenut horizontalnim kretanjem magme kroz kanal dugačak 30 kilometara, na dubini od 10 k ilometara ispod morskog dna između Santorinija i Anidrosa. Istraživači procenjuju da bi volumen magme mogao ispuniti 200.000 olimpijskih bazena. Te takozvane magmatske intruzije probijale su se kroz slojeve stena, pokrećući hiljade podrhtavanja.
Glavni autor studije, geofizičar Entoni Lomaks, objasnio je: „Podrhtavanja izgledaju kao da imamo instrumente duboko u Zemlji, ona nam nešto govore. Kada analiziramo obrazac potresa u našem 3D modelu Zemlje, to se vrlo, vrlo dobro podudara sa onim što očekujemo za horizontalno kretanje magme”. Istraživači kažu da se za sada čini da je aktivnost gotova.
„Magma je ostala prilično duboko – na više od 8 kilometara u kori”, objasnio je dr Stiven Hiks sa Univetziteta Koledž u Londonu. „Znamo da može izroniti na površini u roku od nekoliko sati do nekoliko dana, ali budući da se aktivnost sada smirila, možemo biti gotovo sigurni da se na kraju zaglavila i ohladila duboko u kori.” Ipak, vulkani mogu ući u dugotrajne faze nemira i nepredvidivosti koje bi trajale godinama, što je pokazala i nedavna aktivnost na jugozapadu Islanda. Naučnici ističu da kombinacija veštačke inteligencije i fizike možr transformisati praćenje, razumevanje, čak i predviđanje vulkanske aktivnosti, čime bi se povećala bezbednost ljudi u seizmički aktivnim delovima sveta. „U konačnici, ovo bi se moglo koristiti kao alat za predviđanje”, zaključio je dr Hiks. Kad god uočimo skup potresa, to su podaci koji se mogu koristiti za utvrđivanje najverovatnijeg uzroka.
(IlustracijaShutterstock)
(Indeks)
