МЕЂУ ИЗМЕЂУ

МЕДУЗА ЦЕЛА ИЗ ДВА ДЕЛА

Visited 272 times, 1 visit(s) today

Истраживачи из Велике Британије неочекивано су открили чудну способност код једне врсте гребенастих медуза (mnemiopsis leidii). Утврдили су механизам спајања два дела посебних јединки у један потпуно нови организам. Ново сазнање сугерише да су некада одвојени нервни системи две медузе, постали потпуно интегрисани. „Био сам изненађен када су мишићне контракције нове медузе настале спајањем, почеле да дају синхронизоване покрете”, каже истраживач из области биологие –  Кеји Јокура са Универзитета Ексетер, и наглашава да је важно запажање да није у питању тек обичан спој нервних система, већ синхронизован и потпуно јединствено функционалан.

Њихови дигестивни системи су се такође спојили. Спојене медузе имају два усна отвора. Када им (јој) је храна дата на једну страну, сварени материјал је транспортован у суседни дигестивни тракт. Настали измет организам избацује на два отвора и то увек у различито време. Неке врсте медуза из породице ctenophore имају способности брзе регенерације, због чега су постале популаран лабораторијски модел за изучавање како би се механизам користио за помоћ у зарастању рана.

Претходне студије су откриле да се ткива тих медуза лако пресађују једно на друго, па су др Јокура и тим међународних истраживача тестирали могућност још већег спајања, и дошли до изненађујућег открића. Од неколико медуза су узели по један бочни део и држали су их изоловане у пару током ноћи. Следећег дана су открили да је девет од десет парова било беспрекорно спојено у једно тело. При пажљивијем посматрању, истраживачи су у почетку приметили да се сваки члан спојених делова креће независно, али до два сата након њиховог спајања, већина њихових мишићних контракција је била синхронизована. То сугерише да су њихове нервне мреже – једноставни нервни системи – сада били потпуно интегрисани једни с другима.

Истраживачи тек треба да потврде да ли ове медузе овако нешто примењују и природном окружењу. Припадници врсте ctenophore слободно плутају огромним пространствима океана широм света, тако да се вероватно не налазе довољно близу потенцијалног партнера за фузију тако често. Способност спајања могла би дати предност у еволуцији. Једна од могућих је то што омогућава много бржи опоравак после повреда у поређењу с регенерацијом. Иначе, нове медузе настале спајањем, биле су савршено функционалне и здраве три седмице након спајања.

Ти сугерише да им недостају механизми које већина других животиња има – препознавање сопственог тела. Научници претпостављају да је свако њихово тело потпуно компатибилно с другим медузама, што рецимо није случај код човека. Наредни задатак др Јокуре и сарадника јесте детаљније проучавање механизама који стоје иза тога да се неуронска активност два појединачна организма тако ефикасно и брзо комбинује. Истраживање је објављено у часопису Current Biology.

(Илустрација Pixabay)

(РТС)

Visited 272 times, 1 visit(s) today

О аутору

administrator

Оставите коментар