Огроман метеорит, чије је место удара откривено 2014. године, изазвао је цунами већи него било који у Земљиној историји, скувао океане, а са неба је падала ватрена киша. Свемирска стена била је 200 пута већа од оне која је збрисала диносаурусе, а погодила је нашу планету пре три милијарде година. Наоружани мацолама и другим алаткама, научници су се запутили месту удара у Јужној Африци да узму узорке како би боље разумели какви су ефекти пада џиновског метеорита били. Тим је пронашао доказе о масивном астероиду који је не само донео велику деструкцију, већ помогао бујање новог живота.
„Знамо да је након што се Земља обликовала постојало много остатака који су летели у близини и падали на њу. Али сад смо открили да је живот био веома отпоран на такве деструктивне ударе, па чак је и бујао након њих”, каже професор Нађа Драбон са Универзитета Харвард. Метеорит С2 био је много већи од свемирске стене која је погодила Земљу пре 66 милиона година и довела до изумирања диносауруса, која је била око 10 километара у пречнику. За разлику од ње, С2 је био пречника 40 до 60 километара и имао 50 до 200 пута већу масу
Погодио је Земљу и њеној „младости“, када је изгледала много другачије. Тада је била водени свет са врло мало континената. Живот је био једноставнији – једноћелијски микроорганизми. Професорка Драбон заједно са троје својих колега отишла је у забачени предео Јужне Африке где су ренџери, наоружани аутоматским пушкама, морали да их прате због опасности од дивљих животиња. Сакупили су стотине килограма камења и однели их на анализе. Највредније примерке ставила је у лични пртљаг: „Обично ме заустави аеродромско обезбеђење, а онда почнем да им нашироко објашњавам колико је ово узбудљиво, а њима после неког времена буде досадно и пусте ме.”
Саа еконструисано колико је жестоко С2 ударио. Оставио је иза себе 500 километара широк кратер и избацио стене толиком силином да су формирале облак који је кружио широм планете. „Замислите облак, али уместо кише, са неба падају истопљене капи камења”, описује Драбонова. Џиновски цунами би прошао око планете, искидао и подигао морско дно и потопио обалске пределе. Сва ослобођена енергија генерисала би масивне количине топлоте које би скувале океане због чега би десетине метара воде у океанима испариле. Такође је подигао температуру ваздуха и до 100 степени.
Небо је постало црно од прашине и честица. Без сунчеве светлости да пробије тмину једноставни живот на копну и у плиткој води који је зависио од фотосинтезе био је збрисан. Следеће што су научници утврдили, међутим, изненадило их је. Удар је подигао у атмосферу хранљиве супстанце попут фосфора и гвожђа које су храниле једноставне организме. „Живот није само отпоран, већ се и врло брзо повратио и почео да буја. Слично је као када ујутру оперемо зубе. Убијемо 99,9 одсто бактерија, али увече су се већ вратиле”, објашњава професорка Драбон. Нови налази указују на то да су овакви удари великих небеских тела били попут огромног нађубривача, ширећи есенцијалне састојке за живот широм планете.
(РТС)