Сваки кубни метар тропосферског зрака садржи по неколико стотина хиљада бактерија. Између 60 и 100 одсто бактерија у прикупљеним узорцима биле су живе и обично су живеле на небу дуже од пет дана.
Проф. др Предраг Слијепчевић
Микроби су истински доминантна група живих бића. Ти невидљиви дјелићи биогене материје управљају Земљом милијардама година. Биљке и животиње појавиле су се као нуспроизводи микробског удруживања тек недавно у историји наше планете. Није лако разумјети микробе. Требало нам је много времена да сазнамо о постојању људског микробиома, колекције вируса, бактерија и гљивица унутар и изван наших тијела, која нас повезује са остатком микробског облака присутног свуда гдје живот може да опстане.
Сада учимо да постоји чак и микробиом високо на небу. То су микроби који се транспортују увис и затим пребивају у доњим дијеловима атмосфере. Налазимо их у средњој и горњој тропосфери на висинама између 8 и 12 километара изнад земље, и доњој стратосферу на висинама до 15 километара. Шта више, придружујући се планетарном систему вјетрова, ове биогене форме стварају микробске аутопутеве на небу који их превозе широм свијета.
Небеске бактерије
Научници су први пут недвосмислено утврдили постојање бактерија на небу у пионирским студијама објављеним 2013. и 2018. године. То нису изоловани микроорганизми који су се тамо случајно задесили. Умјесто тога, бактеријске заједнице круже небом у великом броју, тако да сваки кубни метар тропосферског зрака садржи по неколико стотина хиљада бактерија.
Између 60 и 100 одсто бактерија у прикупљеним узорцима биле су живе и обично су живјеле на небу дуже од пет дана. Анализом њиховог генетског материјала потврђено је присуство десетина различитих бактеријских врста. Међутим, тропосферске заједнице бактерија биле су мање комплексне од неких бактеријских заједница на земаљским стаништима.
Али бактерије нису једине сићушне форме живота на небу. Сада знамо да небески микробиом укључује вирусе, па чак и гљивице. Изгледа да су доњи слојеви атмосфере истински живи и пуни микроба. Ови микроби су добро прилагођени новом окружењу. Само бактерије које су отпорне на ултраљубичасто зрачење, недостатак воде и високе нивое опасних оксиданаса као што је озон, преживљавају пут у небо, гдје се хране угљениковим једињењима која су доступна у атмосфери.
С обзиром на ово истински изазовно окружење, истраживање бактеријског понашања на небу може бити корисно за разумијевање преживљавања микроба у свемиру. Бактерије активно расту у облацима и играју важну улогу у процесима Земљине атмосферске хемије.
Пребивају у атмосфери
На примјер, неке бактерије у ваздуху подстичу замрзавање воде. То се може догодити на сличан начин на који неке биљне бактерије користе специјалне протеине како би се лед створио на лишћу и оштетио га, отварајући пут бактеријама да инфицирају биљке. Бактерије у ваздуху и честице леда које неке од њих могу да носе, постају језгра неопходна за формирање облака.
Путеви заразе
Разумијевање атмосферског микробиома и његових аутопутева на небу могло би нам помоћи да научимо како се микроби који изазивају болести транспортују око планете. У недавној студији, научници су открили вирусе који падају са неба у великом броју, попут невидљивих снијежних пахуљица које прекривају планинске масиве Сијера Неваде у Шпанији, где су постављени детектори за вирусе.
Захваљујући микробским ауто путевима на небу, генетски идентични вируси могу се наћи на различитим и удаљеним локацијама широм планете. Ова врста путање можда је одговорна за ширење мистериозне кавасаки болести, која код дјеце може изазвати срчане проблеме, али чији тачан узрок није познат.
Група јапанских научника је утврдила да је то можда посљедица гљивичног токсина који се преноси небеским микробским аутопутем од Кине до Јапана. Анализом узорака ваздуха изнад Јапана током године када је болест Кавасаки најчешћа, утврђено је да је доминантна микробска врста била гљивица кандида. Лабораторијски експерименти показали су да ова гљивица може изазвати Кавасаки болести у мишевима.
Посљедњих мјесеци цијели свијет прати сагу о пандемији вируса ковид–19. Знамо да се вирус шири људским контактом, али група љекара је недавно упозорила Свјетску здравствену организацију да вирусне честице могу да путују ваздухом. Неки научници чак спекулишу да се вирус ковид 19 могао пренијети између земаља на сличним географским ширинама микробским аутопутевима кроз атмосферу. С обзиром да смо тек почели да схватамо улогу микроба овдје на Земљи, чини се да има још много тога што нас чека да научимо о микробима који живе високо изнад наших глава.
(Извор РТС)
(Чланак др Слијепчевића професора Брунел универзитета у Лондону преносимо са портала The Conversation)
Izvanredan članak, a tek tekstovi u štampanom izdanju Galaksije. Čestitam autoru i redakciji na vrhunskom kvalitetu. Mihailo