„Kад би посматрачи на Земљи могли видети цео процес од почетка до краја, највећа промена догодила би се на ноћном небу. Положаји звезда би се променили и настала би потпуно нова сазвежђа!” – објаснио је Кирил Батраков са Универзитета Дарам.
Иако Млечни пут често замишљамо као стабилан диск који се правилно окреће свемиром, нова истраживања упућују на хаотичнију прошлост. Према једној прeтпоставци, цела наша галаксија се током милијарди година поступно нагнула на бок након судара с другим галаксијама, пише Science Alert. Речено сазнање, које се темељи на новим рачунарским симулацијама, објашњава да се диск преусмерио унутар својег огромног халоа тамне материје. То мишљење подупире све већи број доказа о бурној историји галаксије и могло би објаснити неке њене данашње необичне одлике. „Пројекат је започео као изучавање брзине ротације звезданог халоа”, изјавио је астроном Kирил Батраков са Универзитета Дарам. „Донекле ме изненадило откриће везе између ротације звезданог халоа и нагињања диска. Она одражава сложену природу Млечног пута и галаксија уопште.”
Већина људи под појмом галаксије замишља њен диск, што је разумљиво јер је у тој танкој структури концентрисана већина видљиве материје – звезде, прашина и гас, распоређени у спиралним краковима. Но, то није цела галаксија. Млечни пут има отприлике сферичан звездани хало, ретко насељен древним звездама, који се простире изнад и испод равни диска. Цела структура обавијена је дивовским омотачем тамне твари, познатим као хало тамне материје. У току последње деценије сателит Gaiа, чији је задатак мапирање положаја и кретања звезда у нашој галаксији, забележио је необичну појаву. Звезде на рубовима звезданог халоа круже око галактичког средишта знатно спорије него што би се очекивало на темељу израчунате масе галаксије.
Једно од могућих објашњења било је да су досадашње процене масе биле погрешне, но Батраков и сарадници су одлучили да истраже другу могућност. Kористећи скуп космолошких симулација под називом Аurigа, израдили су моделе ротације галаксија сличних нашој. Симулације су показале да звездани халои галаксија које су рано настале и прошле кроз велика спајања по правилу ротирају спорије. Постоји много доказа да се Млечни пут у прошлости сударао и спојао с више мањих галаксија. Ти докази воде порекло из звезданих токова, чији хемијски састав открива да потичу изван наше галаксије, па до искривљења самог галактичког диска.
Један од таквих великих судара догодио се пре отприлике 10 милијарди година с галаксијом названом „Гајина кобасица” због својег претпостављеног издуженог облика. Према симулацијама, управо је тај судар могао створити гравитациони момент који је полако, током милијарди година, преусмерио диск Млечног пута у халоу тамне материје. Последица је звездани хало који ротира спорије од очекиваног.
„Преокретање диска дефинисали смо као промену оријентације за више од 90 степени. То значи да се цео Млечни пут мого окренути на бок, али не нужно и наглавачке. Начелно, такав преокрет може се догодити као поступно нагињање диска све док не досегне угао од 90 степени”, објаснио је Батраков. „Kад би посматрачи на Земљи могли видети цео процес од почетка до краја, највећа промена догодила би се на ноћном небу. Положаји звезда би се променили и настала би потпуно нова сазвежђа!”
Тим Kирила Батракова није једини који је дошао до оваквог закључка. У научном раду објављеном раније ове године група астронома из Kинеске академије наука је, такође, нашла доказе да је хало тамне твари Млечног пута оријентисан готово окомито на њен звездани диск. И закључила је да је најизгледније објашњење поступна реоријентација галактичког диска. Преокрети дискова честа су појава у космолошким симулацијама, но још није потврђено догађају ли се и у стварности. Ако су обе истраживачке дружине у праву, такво кретање могло би објаснити и друге необичности наше галаксије.
„С обзиром на веома спору ротацију звезданог халоа Млечног пута, сматрам да је преокрет диска вероватно објашњење, али још је прерано то тврдити са стопостотном сигурношћу”, нагласио је Батраков. „Идеално би било пронаћи друге трагове који упућују на такав догађај у прошлости да бисмо могли изнети такву тврдњу с пуним поверењем.”
(Илустрација Melissa Weiss/Center for Astrophysics/Harvard & Smithsonian)
(Индекс)
