K patuljci – brojniji, postojaniji i strpljiviji domaćini – polako preuzimaju primat u potrazi za odgovorom na pitanje: Jesmo li sami
U astrobiologiji se sve češće postavlja pitanje: šta ako smo, tražeći idealne uslove (ni previše toplo, ni previše hladno), decenijama posmatrali pogrešne kandidate? Na 247. sastanku Američkog astronomskog društva (AAS) u Finiksu predstavljeno je istraživanje koje bi moglo iz korena da promeni mapu potencijalno naseljenih svetova. Sebastijan Karasko-Gaksiola, istraživač sa Državnog univerziteta Džordžija, otkrio je da bi pravi kosmički inkubatori mogli biti znatno skromniji, ali postojaniji susedi – zvezde poznate kao K patuljci ili, kako ih astronomi opisuju, narandžasti patuljci. Jedan od najsnažnijih argumenata za fokusiranje na ove zvezde jeste prosta, ali neumoljiva statistika. K patuljci su, uprkos svojem diskretnijem sjaju, dvostruko brojniji od zvezda sličnih Suncu u našem neposrednom galaktičkom okruženju.
Ovi tihi susedipredstavljaju pravu populacionu većinu. Dok tragamo za retkim kopijama našeg Sunca, univerzum nudi dvostruko više šansi za uspeh oko K patuljaka. Zbog svoje brojnosti oni dramatično povećavaju verovatnoću pronalaženja stenovitih planeta u naseljivim zonama, delujući kao stabilna, spora sidra koja drže galaksiju na okupu dok grozničavo pretražujemo nebo. Narandžasti patuljci u astronomiji su zvezde spektralnog tipa K na glavnom nizu (oznaka K V). Po svojim osobinama nalaze se između žutih patuljaka poput Sunca (tip G) i crvenih patuljaka (tip M).
Spektralni tip: K (K0–K9.
Temperatura površine: približno 3.900–5.200 K.
Boja: narandžasta do narandžasto-žuta.Masa: oko 0,5–0,8 masa Sunca.
Sjaj (luminoznost): oko 6–40% Sunčevog.
Životni vek: od 15 do 30+ milijardi godina.
Za poređenje, Sunce (tip G2 V) ima temperaturu oko 5.778 K i životni vek od ~10 milijardi godina. Narandžasti patuljci sagorevaju gorivo sporije, pa žive znatno duže. Najveća prednost K patuljaka nije u njihovoj toploti, već u neverovatnoj dugovečnosti. Životu na Zemlji nisu bili potrebni milioni, već milijarde godina stabilnosti da od prostih molekula evoluira do složene inteligencije. Dok će Sunce potrošiti svoje nuklearno gorivo za oko 10 milijardi godina, narandžasti patuljci gore znatno sporije, pružajući planetama eone mira. Sebastijan Karasko-Gaksiola ističe ključnu karakteristiku: „Ove zvezde, poznate kao K patuljci, uobičajene su u svemiru i pružaju dugoročno, stabilno okruženje za svoje planetarne pratioce”. Upravo je to vreme ključni resurs. K patuljci omogućavaju biološku usporenost; oni su kosmičke laboratorije u kojima evolucija ne mora da žuri, već ima desetine milijardi godina da eksperimentiše sa životom.
Da bi zaista razumeli ove zvezde, naučnici su sproveli monumentalnu anketu nad više od 2.100 K patuljaka koji se nalaze u krugu od 40 parseka (oko 130 svetlosnih godina) od nas. Ovo istraživanje nije ostavilo nijedan deo neba neistraženim, koristeći komplementarnu snagu obe hemisfere.Korišćena su dva ključna instrumenta: visokorezolucijski spektrograf CHIRON na teleskopu SMARTS u Čileu i spektrograf TRES na teleskopu Tilingast u Arizoni. Astronomkinja Olison Bierila iz Harvard-Smitsonijen centra za astrofiziku objašnjava važnost ove sinergije: „Snaga posedovanja dva teleskopa na suprotnim hemisferama je u tome što pruža pristup svim K patuljcima širom celog neba”.
ovoj studiji astronomi nisu merili samo puki sjaj. Njihov cilj bio je da stvore precizan profil svake zvezde, analizirajući faktore koji su kritični za opstanak atmosfere i vode na potencijalnim planetama:
Temperatura i starost: Ključni za određivanje energetske stabilnosti sistema.
Brzina rotacije i magnetna polja: Ovi parametri govore o nivou opasne radijacije kojoj bi planete mogle biti izložene.
Kretanje kroz svemir: Ovaj podatak otkriva zvezdano poreklo i starost sistema. Analizom kretanja naučnici mogu naslutiti metalnost zvezde – odnosno, da li potiče iz dela galaksije bogatog elementima neophodnim za izgradnju stenovitih planeta i samog života.
Istraživanje nije samo katalog podataka; to je mapa za buduće generacije istraživača. Identifikovani K patuljci postaju primarne mete potrage za biosignaturama, a jednog dana možda i za prve međuzvezdane sonde. Profesor Tod Henri, mentor istraživanja, vidi ovaj rad kao temelj za daleku budućnost čovečanstva: „Anketa će biti temelj za proučavanje obližnjih zvezda u decenijama koje dolaze. Ove zvezde i njihove planete biće destinacije za istraživanja svemirskim letelicama u dalekoj budućnosti svemirskih putovanja”. Decenijama smo verovali da je naše Sunce vrhunac kosmičke gostoljubivosti. Ipak, nauka nas ponovo uči da se prava čuda često kriju u onome što je na prvi pogled neupadljivo. Narandžasti patuljci – brojniji, postojaniji i strpljiviji domaćini – polako preuzimaju primat u potrazi za odgovorom na pitanje: Jesmo li sami?
(Astronomski mafazin)
