Астрономи су објавили огромну карту Млечног пута и на тај начин представили открића која су заувек промијенила поглед на нашу галаксију. Инфрацрвена карта садржи више од 1,5 милијарди небеских тела, укључујући новорођене звезде, због чега је најдетаљнија у историји. Kористећи телескопе ESO и Vista, научници су пратили централне оласти Млечног пута дуже од 13 година. Данте Минити, астрофизичар са Универзитета Андрес Бело у Чилеу, водио је пројекат: „Дошли смо до бројних открића, променили смо поглед на нашу галаксију заувек”.
Подаци покривају подручје неба еквивалентно 8.600 пуних месеца, а садрже око 10 пута више тела и појава у односу на претходну карту коју је исти тим објавио 2012. године. Посматрање инфрацрвеног светла омогућава да се кроз телескоп уоче веома хладна тела која сијају на овим таласним дужинама, међу којима су смеђи патуљци, односно звезде које немају трајну нуклеарну фузију, или слободно плутајуће планете што не круже око звезде. Огромна инфрацрвена карта садржи 500 терабајта података, што је чини највећим опсервационим пројектом који је икада изведен телескопом ESO.
Инфрацрвено светло није видљиво људским оком, али га емитују сва тела и појаве зависно од своје температуре. Телескоп може детектовати ову енергију и претворити је у слику и правити фотографије које видимо. Kарта је начињена од 200.000 снимака телескопа Vista у опсерваторији Паранал у Чилеу. Његова инфрацрвена камера може завирити кроз прашину и гасове који се шире нашом галаксијом, тако да уочавају радијацију и са најскривенијих места Млечног пута. Астрономи су пројекат започели 2010, а завршили га у првој половини 2023. године. Посматрајући сваки део неба више пута, могли су одредити локације небеских тела и појава и пратити како се крећу и сјај им се мења.
„Kомплетирање највеће инфрацрвене карте Млиечног пута на свету је невероватно постигнуће за астрономију. Добијени подаци су непроцењив увид у структуру и композицију Млечног пута и отвараће нове авеније за будућа истраживања која ће унапредити наше разумевање универзума”, изјавио је др Оскар Гонзалес из Британског астрономског технолошког центра.
(Kликс)
