Возило Perseverance америчке свемирске агенције NASА открило је доказе да је вода више пута долазила у додир са стенама на Марсу, укључујући врелу подземну воду. Планета је можда била влажнија и геолошки немирнија него што је данас, при чему је вода у различитим облицима изнова пролазила кроз стијене, показује нова студија. Откриће долази са руба кратера Језеро познатог као Маrgin Unit. Ровер истражује ово подручје од 2023. године, а осматрања откривају доказе о најмање три различита раздобља у којима је вода долазила у додир стенама, укључујући једну у којој је врела подземна вода текла испод површине. Поменуто подручје протеже се уз унутрашњи руб кратера.
Научници су у почетку очекивали да ће возило наићи на седиментне стене дуж обале древног језера које је некада испуњавало предео звани Језеро. Уместо тога, пронашло магматске стене које су првобитно настале од растопљеног материјала дубоко испод површине или у току вулканске активности. „Пре него што је тамо стигло, главна претпоставка изведена из посматрања из орбите била је да је карбонат настао у интеракцији с језером које је постојало у истоименом кратеру. Сада знамо да је то место постало својеврсно раскршће различитих хидролошких система. Налази су важни јер се кратер Језеро налази у једном од највећих подручја на Марсу богатих карбонатима”, рекла је Kендис Бедфорд, главна ауторка студије са Универзитета Пердју у Западном Лафајету (Индијана).
Kористећи инструмент SuperCam, истраживачи су анализирали више од 185 циљаних подручја на стенама. Нашли су доказе да је вода мењала стене у више различитих педиода. У првом подземна вода богата угљен-диоксидом била је у додиру са оливином, минералом насталим спорим хлађењем магме. И то је довелo до стварања карбонатних минерала у пукотинама. Поједине стене садрже силицијум, који настаје када оливин реагује с водом, а посебно је заступљен у онима које су се некада налазиле под водом у језеру. Затим је уследио трећи топлији. Минералне жиле које садрже калцијум-сулфат и флуорит формирале су се у источном делу, а то указује да је врела вода некада циркулисала кроз вулканске стене. На Земљи хидротермални системи могу да створе средину способну да подржи микробни живот.
Иако су истраживачи у стању да реконструишу редослед збивања, још не могу да утврде тачно када се свако догодило. Све указује да то био простор у којем су подземна вода, површинска вода и загрејане течности ступале у интеракцију са стенама. „Ако сам ишта научила за 10 година поручавања праћење возила на Марсу, то је да он стално приређује изненађења. Надам се да ће најноја сазнања помоћи да научници промене начин посматрања историје воде у кратеру и широм планете и да реконструишу промене климе и услове настањивости на раном Марсу”, закључила је Бедфорд.
(Kликс)
