KOSMIČKO TKANJE

NA MARSU NEŠTO ČUDNO

Lender (NASA)

Šta se to događa na „Crvenoj planeti za vreme pomračenja Sunca koje izazove prolazak satelita Fobos?

Meseci koji se vrte oko Marsa podosta su različiti od našeg. Oko Crvene planete” kruže dva satelita – Fobos i Deimos. Fobos, veći i bliži Marsov satelit, obilazi Mars svakih sedam sati i 40 minuta, što je kraće od Marsovog dana (sola) koji traje 24 sata i 37 minuta. Površina mu je stenovita i prekrivena debelim slojem sitnih čestica regolita. Izbrazdana je kanjonima širokim do 200 i dubokim do 30 metara.

Pomračenje Sunca se, dakle, zbiva mnogo češće nego na Zemlji. Fobos prolazi ispred Sunca u većini solova, ali ga nikad u potpunosti ne pokriva, odnosno uvek stvara delimičnu pomrčinu. Budući da se Fobos kreće vrlo brzo, pomrčina nikada ne traje duže od 30 sekundi, piše ScienceAlert.

Neobično naginjanje

Uprkos tome što pomrčine na Marsu traju vrlo kratko, lender Mars InSight uspeo je da zabeleži nešto neobično. Naime, u toku pomračenja koje izaziva Fobos, seizmograf na lenderu, koji prati kretanja tla i potrese na Marsu, naginje se na jednu stranu. On je opremljen senzorima za merenje temperature i vetra, ali oni nisu zabeležili nikakve promene u atmosferi tokom tranzita Fobosa ispred Sunca. Atmosferske turbulencije, temperatura i vazdušni pritisak bili su isti kao za vrme bilo kojeg drugog sola. Promene su, međutim, zabeležile solarne ćelije na lenderu; što nije ni čudo jer Fobos može da blokira i do 40% sunčeve svetlosti.


Fobos (
NASA)

„Zamislite novčić. Ako ispod jednog njegovog ruba gurnemo dva atoma srebra, dobili bismo nagib o kojem govorimo”, objasnio je Simon Šteler seizmolog iz ETH u Cirihu.

„Kada se Fobos nalazi ispred Sunca, do fotonaponskih ćelija dopire manje sunčeve svetlosti zbog čega one proizvode manje električne energije”, rekao je seizmolog Simon Šteler iz ETH u Cirihu. Naučnici su očekivali da će solarne ćelije zabeležiti pomrčine koje uzrokuje Fobos, ali nisu očekivali da će se seizmograf nagnuti na jednu stranu. Potrebno spomenuti da se radi o vrlo, vrlo malom nagibu.Zamislite novčić. Ako ispod jednog njegovog ruba gurnemo dva atoma srebra, dobili bismo nagib o kojem govorimo”, objasnio je Šteler.

Moguća objašnjenja

Naučnici su prvo pomislili da se radi o dejstvu plime i oseke koje stvara Fobos, no kada su signal uporedili s drugim očitavanjima seizmičke aktivnosti na Marsu, ustanovili su da ne nalikuje ni na jednu drugu vrstu do sada zabeleženih seizmičkih aktivnosti. Druga mogućnost jeste da je pritisnut deo koji povezuje seizmograf s lenderom, međutim stručnjaci smatraju da bi se u tom slučaju seizmograf nagnuo na suprotnu stranu.

„U toku pomračenja dolazi do hlađenja tla, pri čemu se javlja nejednolika deformacija tla što može za mrvicu nagnuti instrument”, rekao je seizmolog Martin van Dril iz iste naučne ustanove.

Ovakav nagib mogle bi uzrokovati promena temperature u atmosferi ali, kao što smo već pomenuli, instrumenti nisu zabeležili temperaturne oscilacije u vazduhu. Nejednolika deformacija tla?

No, postoji još jedan mogući uzrok. Infracrveni radiometar zabeležio je lagani pad površinske temperature tokom najdužeg prolaska Fobosa ispred Sunca, nakon čega je trebalo oko minut i po da se tlo zagreje do temperature pre tranzita. Naučnici smatraju da je to najverojatniji razlog ovog neobičnog nagiba.

„U toku pomračenja dolazi do hlađenja tla, pri čemu se javlja nejednolika deformacija tla što može za mrvicu nagnuti instrument”, rekao je seizmolog Martin van Dril iz iste naučne ustanove. Slična stvar primećena 1997. godine na zvezdarnici Švarcvald u Nemačkoj. Tehničar je zaboravio da ugasi svetlo kada je izlazio iz prostorije u kojoj se nalazi seizmometar, što je stvorilo šum u podacima jer je toplota iz sijalice rastegla granit na kojem se nalazio instrument.

Naučnici su ponašali uslove na površini Marsa i dobili su signal koji se podudara s naginjanjem seizmometra na lenderu. Istraživanje pod nazivom Geophysical observations of Phobos transits by InSight  objavljeno je u časopisu Geophysical Research Letters.

(Izvor Indeks)

O autoru

Stanko

Ostavite komentar