U zapisima o ljudskom genomu možda nedostaje još desetine hiljada navodno nevidljivih gena. Ove sekvence genetskog materijala koje je bilo teško otkriti mogu da kodiraju male proteine, od kojih su neki uključeni u bolesti poput raka i probleme sa imunitetom, potvrdio je međunarodni tim istraživača. Nova studija koja čeka recenziju pokazuje da je „biblioteka” ljudskih gena u velikoj meri nepotpuna, jer se suptilnije genetske karakteristike otkrivaju s napretkom u tehnologiji, a kontinuirano istraživanje otkriva praznine i greške u genetičkom zapisu.
Donedavno zanemareni geni su se skrivali u delovima ljudske DNK za koje se smatralo da ne kodiraju proteine. Te oblasti su ranije odbacivane kao „nepotrebne, odnosno nevažni delovi DNK”, ali se ispostavilo da su ipak bitni, i da raspoređuju takozvane mini proteine. Naučnik specijalizovan za proučavanje proteina iz Instituta za sistemsku biologiju Erik Dojč i kolege pronašli su veliku bazu podataka pretragom genetskih informacija iz 95.520 eksperimenata u vezi sa kodiranjem proteina.
Uprkos nedostajućim delovima u početnim sekvencama, geni pod nazivom ncORF služe kao šablon za stvaranje RNK, a neki od se zatim koriste za pravljenje malih proteina sa samo nekoliko aminokiselina. Prethodne studije su pokazale da ćelije raka sadrže stotine takvih sitnih proteina. „Verujemo da je identifikacija ovih novopotvrđenih ncORF proteina izuzetno važna. Oni mogu imati direktnu biomedicinsku važnost, naročito u imunoterapiji kancera, uključujući ćelijske terapije i terapeutske vakcine”, navodi se u naučnom radu.
Jedni od ovih gena sadrže sekvence koje su u nas ubacili virusi. Drugi su ono što istraživači nazivaju aberantnim. A treži su, na primer, locirani samo u uzorcima ćelija kancera, tako da njihovi povezani geni možda prirodno ne pripadaju ljudskim telima. Od 7.264 niza identifikovanih gena, istraživači su otkrili da najmanje četvrtina može da stvori proteine. To je iznosilo najmanje 3.000 novih gena za kodiranje peptida koje treba dodati ljudskom genomu, a smatra se da ih verovatno ima još desetine hiljada. „Ne dešava se svaki dan da otvorite istraživački pravac i shvatite da ste možda na pragu potpuno nove klase lekova za obolele od raka”, rekao je neuroonkolog sa Univerziteta u Mičigenu, Džon Prensner.
(RTS)
