У записима о људском геному можда недостаје још десетине хиљада наводно невидљивих гена. Ове секвенце генетског материјала које је било тешко открити могу да кодирају мале протеине, од којих су неки укључени у болести попут рака и проблеме са имунитетом, потврдио је међународни тим истраживача. Нова студија која чека рецензију показује да је „библиотека” људских гена у великој мери непотпуна, јер се суптилније генетске карактеристике откривају с напретком у технологији, а континуирано истраживање открива празнине и грешке у генетичком запису.
Донедавно занемарени гени су се скривали у деловима људске ДНК за које се сматрало да не кодирају протеине. Tе области су раније одбациване као „непотребне, односно неважни делови ДНК”, али се испоставило да су ипак битни, и да распоређују такозване мини протеине. Научник специјализован за проучавање протеина из Института за системску биологију Ерик Дојч и колеге пронашли су велику базу података претрагом генетских информација из 95.520 експеримената у вези са кодирањем протеина.
Упркос недостајућим деловима у почетним секвенцама, гени под називом ncORF служе као шаблон за стварање РНК, а неки од се затим користе за прављење малих протеина са само неколико аминокиселина. Претходне студије су показале да ћелије рака садрже стотине таквих ситних протеина. „Верујемо да је идентификација ових новопотврђених ncORF протеина изузетно важна. Они могу имати директну биомедицинску важност, нарочито у имунотерапији канцера, укључујући ћелијске терапије и терапеутске вакцине”, наводи се у научном раду.
Једни од ових гена садрже секвенце које су у нас убацили вируси. Други су оно што истраживачи називају аберантним. А трежи су, на пример, лоцирани само у узорцима ћелија канцера, тако да њихови повезани гени можда природно не припадају људским телима. Од 7.264 низа идентификованих гена, истраживачи су открили да најмање четвртина може да створи протеине. То је износило најмање 3.000 нових гена за кодирање пептида које треба додати људском геному, а сматра се да их вероватно има још десетине хиљада. „Не дешава се сваки дан да отворите истраживачки правац и схватите да сте можда на прагу потпуно нове класе лекова за оболеле од рака”, рекао је неуроонколог са Универзитета у Мичигену, Џон Пренснер.
(РТС)
