Некад ретки хибридни ракови појавили су се у Беринговом мору у рекордном броју после морског топлотног таласа који је погодио то подручје 2018. и изазвао масовни помор снежних ракова. Научници нису очекивали такав развој догађаја, а сада су открили вероцатан узрок ове појаве, пише Science Alert. Истраживачи америчке Националне агенције за проучавање океана и атмосфере (NОАА) готово сваке године од 1982. истражују дно источног Берингова мора пратећи стање екосистема, с посебним нагласком на комерцијално важне врсте чија се годишња вриедност улова мери стотинама милиона долара. Kада је топлотни вал 2018. и 2019. захватио ово подручје, изазвао је један од највећих помора морских организама.
Tакви догађаји су повезани с климатском кризом јер океани апсорбују већину вишка топлоте узроковане гасовима стаклене баште. Истраживачи су пратили колапс снежних ракова (Chionoecetes opilio). Пре топлотног таласа процењивали су да их има око осам милијарди. Повратком на терен 2021. утврдили су да је преостало тек око милијарду јединки. Драстично је смањена количина морског леда и повисила се температура воде на дну, што је покренуло ланчану реакцију због које су многи снежни ракови угинули од глади.
У истом раздобљу научници су у својим мрежама почели да примећују нешто необично: изузетно велики број хибридних ракова, настали укрштањем снежног рака и сродне врсте Chionoecetes bairdi, познате као Танеров рак. Иако су такви хибриди били познати одраније, сматрани су се врло ретким. У 2025. њихова је бројност била чак 13,4 пута већа од историјског просека. Док су у прошлости чинили мање од 10 посто мужјака комерцијалне величине, 2025. су представљали готово половину свих ракова доступних за излов. „Научници и управници рибарства нису очекивали да ће топлија вода погодовати хибридима. Били су ретки у Беринговом мору и врло се мало зна шта утиче на њихову бројност и опстанак”, изјавила је Ерин Федева, биолошкиња за рибарство у NОАА. Истраживачи сматрају да је пораст последица смањене конкуренције и грабљивости снежних ракова.
Федева и сарадници су користили рачунарска опонашања за реконструкцију догађаја. „Наша студија пружа доказе да је смањење морског леда узроковало колапс снежних ракова. То је потом подстало повећање броја хибрида, вероватно због мање конкуренције за храну и мањег притиска самих сњежних ракова”, додала је Федева. Ова појава отвара нова еколошка питања. Kада се две различите врсте укрштају, њихови су потомци често неплодни. Ако је то случај и с хибридима, њихова појава могла би додатно смањити репродуктивну моћ ионако угрожених снежних ракова. „Врло мало је познат репродуктивни потенцијал хибрида, зато није јасно могу ли се они сами размножавати и постати еколошки независни од родитељских врста. Будући да се овај драматичан пораст догодио у последњих неколико година, тек ћемо видети какве ће бити еколошке посљедице”, закључила је Федева. Истраживање је објављено у часопису Proceedings of the National Academy of Sciences.
(Илустрација NОАА Ficheries/Leah Zacher)
(Индекс)
