Astronomi su pažljivo pročili jato zvezda, očigledan ostatak jezgra relativno male galaksije koju je progutao Mlečni put pre 8 do 10 milijardi godina. Bili su fascinirani onim što se krije u centru. Naime, neobično kretanje sedam zvezdapruža ubedljive dokaze za prisustvo neuhvatljive crne rupe srednje veličine u središtu. Veća je od običnih nastalih u imploziji zvezde, ali manja od čudovišta koja postoje u jezgru većine galaksija.
Jato, nazvano Omega Kentauri, ima oko 10 miliona zvezda, a crna rupa je najmanje 8.200 puta masivnija od našeg Sunca. „Dugo traje debata da li uopšte postoje crne rupe srednje mase, a posebno u Omega Kentauri. Naše otkriće moglo bi da pomogne u rešavanju te zagonetke”, rekao je astronom Maksimilijan Heberle iz Instituta Maks Plank, vodeći autor studije objavljene u časopisu Nature. Ova crna rupa nalazi se na oko 17.700 svetlosnih godina od Zemlje. Svetlosna godina je razdaljina koju svetlost pređe za godinu dana – 9,5 triliona kilometara. Jedina poznata veća u Mlečnom putu je Strelac A*, udaljena oko 26.700 svetlosnih godina od Zemlje.
Crne rupe su izuzetno gusti, s tako jakom gravitacijom da čak ni svetlost ne može da pobegne, što ih čini teškim za uočavanje. Ova je otkrivena na osnovu toga kako njeno gravitaciono privlačenje utiče na brzinu sedam brzih zvezda u blizini, što je dokumentovano u dve decenije posmatranja svemirskog teleskopa „Habl”. Istraživači veruju da je manja galaksija, možda 10% veličine Mlečnog puta, imala crnu rupu koja je postala supermasivna jer se hranila gasom i drugom obližnjim materijalom privučenim. Ali galaktičko spajanje, koje se dogodilo kada je Mlečni put bio oko četvrtine ili trećine sadašnje starosti, ostavilo je crnu rupu zamrznutu u vremenu.
„U ovom spajanju galaksija je izgubila sav gas i zbog toga je rast njene crne rupe zaustavljen, ostavljajući je u stanju srednje mase, dodala je Nadin Nojmajer”, astronom iz Instituta Maks Plank, koautorka studije. Spajanje je uklonilo većinu zvezda manje galaksije, ostavljajući samo centralni deo – sada zvezdano jato Omega Kentauri. „Sumnja se da su crne rupe srednje mase u centrima galaksija ili u centrima zvezdanih jata. Međutim, bilo ih je veoma teško otkriti zbog manje mase u poređenju sa supermasivnim crnim rupama”, objasnio je Heberle.
„Najverovatniji scenario za nastanak crne rupe srednje mase u centru Omega Kentaura jeste sudar i spajanje veoma masivnih zvezda veoma rano u toku stvaranja zvezdanog jata. Ove zvezde se približavaju jedna drugoj, sudaraju i stvaraju još masivnije zvezde koje evoluiraju u crne rupe prilično brzo. Crna rupa srednje mase može porasti spajanjem nekoliko manjih crnih rupa”, dopunila je Nojmajer. Crne rupe srednje veličine mogle bi biti ključ za razumevanje porekla supermasivnih. „Crne rupe srednje mase su verovatno veoma česte, posebno u ranoj evoluciji univerzuma. Smatra se da su seme za supermasivne crne rupe”, zaključila je Nadin Nojmajer, a prenosi HRT.
(Ilustracija Omega Kentauri/ESA)
(N1)
